Vratit ćemo se malo u vrijeme naših baka i njihovog načina života pripremanja jela. Recepti za jela su tradicionalni starohrvatski po kojima su brojne generacije pripremale svoja jela.
Tekst je pisan starohrvatskim dijalektom od prije nekih 150 godina.
Da sočivo bude sladko i da ide u tek, ponajprije treba da bude mekano. Nu kuharica se više puta badava muči, da ga skuha rekao bi čim se dulje grašak vari, tim je tvrdji. Tomu je glavni uzrok tvrda voda. Ona se zato tako zove, što sočivo u njoj kuhano uvjek ostaje tvrdo. Ovo dolazi otuda, što gotovo u svakoj vodi zdenčanici ima više manje vapna (kreča), koje se je u njoj otopilo, kad je tekla pod zemljom po vapnenom kamenju, budući puna ugljevite kiseline, pa kad kuhaš sočivo, vapno se hvata za svako zrno sočiva poput tanane korice, koja nepropušta vode tako dakle mora sočivo ostati uvjek tvrdo.
Kada dakle kuhaš, uzmi meku vodu a ta je po-točnica. Jer kada tvrda voda za dugo teče po prudu, ugljevita kiselina izhlapi, a vapno se hvata za kamenje. No jošte ćeš bolje proći, ako sočivo jedno 12 sati prije kuhanja u vodu potočnicu ili kišnicu metneš, i u njoj ga ostaviš. Ovako namočen grah nabubriti će se i obreknuti, a pusti od sebe neku ljutu neugodnu stvar, od koje se voda požuti.
