Posebna oblast etnologije su stari zanati kojih danas ima sve manje i manje. U prošlosti je svaki proizvod bio unikat jer su se sve stvari radile ručno. Zbog toga je i cijena takvih proizvoda viša pa su stari zanati pali u zaborav. To ipak nije razlog da se zaboravi kako su naši preci radili. Evo nekih od starih zanata koji se danas izuzetno retko mogu sresti:
Stari zaboravljeni zanat bombondžije
Rahat lokum je turska reč i znači slatki zalogajčić. U Turskoj je ratluk tvrđi i žilaviji od ovdašnjeg, seče se ručno i na svaku kockicu se stavlja po pola jezgra oraha.
Ratluk se pravi od kristal šećera, vode i kukuruznog skroba, a kada se skuva dodaju se različite arome. “Masa se u kazanu kuva šest sati, deda je sam mešao i jedva je pristao da ga zameni mali elektromotor. Kada se ratluk skuva, deda je uzimao parčence i mešajući ga između prstiju tačno je znao kada je gotov, i tako je i nas naučio. Za to je trebalo dosta iskustva, da otvrdne koža na prstima, nije bilo baš prijatno, ali tako se učilo. Mašine u radnji su predratne, iz dvadesetih, tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Uglavnom potiču iz iste fabrike, iz Magdeburga u Nemačkoj. Fascinantno je da ti ručno rađeni alati i danas funkcionišu, uz redovno održavanje”.
Stara zanimanja su utonula u duboki zaborav na našim stranicama – zaboravljena narodna zanimanja – pokušavamo sačuvati taj dio naše povijesti i naše narodne baštine. Šeširđije (klobučari) su izrađivali kape i šešire, najviše ih je bilo u zagorju i slavoniji. Izrađivali su kape i šešire za male i velike. Stari zaboravljeni zanat – Šeširđija – Svaki grad […] Opširnije
Predenje je proces prerade biljnih ili životinjskih vlakana u pređu namijenjenu za tkanje, pletenje, šivanje ili vezenje. Najjednostavniji i najstariji ručni način predenja je preslicom. Vlakna se pričvrste na drvenu preslicu i ravnomjerno povlače i prstima se oblikuje pređa koja se namotava na vreteno. Čvrstoća prediva regulira se vrtnjom vretena. Najčešće se pomoću preslice prede [... Opširnije
