Slavski kolač

Domaćica dan pre slave mesi slavski kolač od čistog pšeničnog brašna. Testo se zakuvava vodom, a dodaje se i malo osvećene vodice koju je sveštenik osveštao pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa, ali je najčešće da se na sredini napravi ukras u obliku krsta, a sa četiri strane krsta stoje slova: IS HS NI, što znači: Isus Hristos pobeđuje. Kolač simboliše Hristovo telo, a vino, kojim se kolač preliva, simboliše Hristovu krv. U nekim krajevima, kolač se nosi u crkvu na osvećenje.

Ukoliko vernici izraze veliku želju, a sveštenik ima vremena, on u domu vernika reže slavski kolač i preliva ga vinom, a svi ukućani, na čelu sa domaćinom, učestvuju u okretanju slavskog kolača i pevanju crkvenih pesama. Zatim sveštenik i domaćin lome kolač na četiri dela. U nekim krajevima, samo se žito nosi na osvećenje, a kolač domaćin lomi kod kuće sa ukućanima i prijateljima. Taj običaj se u narodu zove dizanje slave. Svi prisutni se okupe oko stola na kome je slavski kolač. Domaćin se prekrsti, celiva sveću i upali je. Dolibaša, gost u prednjem čelu, obično stariji, otmeniji gost, prekrsti se, okadi ikonu, kolač, žito, sveću i domaćina pa mu predaje kandilo. Domaćin redom kadi sve prisutne, koji se krste. Dolibaša izgovara reči molitve namenjene dizanju slave. Prisutni se krste na kraju svakog odeljka molitve. Kada se molitva završi, domaćin kolač preseče odozdo unakrst i sa jednim od gostiju, najčešće dragim srodnikom, lomi kolač. Dolibaša vinom prelije centar kolača. Domaćin i gost tri puta okreću kolač uz molitve i vino, a zatim ga prelome na četvrtine. Prvo domaćin i ukućani uzimaju po deo kolača, a ostatak dele gostima. Ako se kolač okreće i lomi van stola, ispod se stavlja krpa ili salveta kako bi se pokupile mrve od kolača da ne bi pale na pod i gazile nogama jer je to veliki greh.

Slavsko žito

Na dan slave, domaćica priprema slavsko žito – koljivo, koje se kuva od čistog pšeničnog zrna. Količina slavskog žita zavisi od broja gostiju. Dok se lomi slavski kolač, u žito se, u centar, stavi manja sveća koja gori dok traje obred rezanja kolača. Nakon rezanja kolača, prvo se žitom posluži domaćin i ukućani, a onda svi gosti. Žito obično služi domaćica ili kćerka ili unuka. Domaćica prinese žito, gost ustane, prekrsti se, čestita slavu domaćinu i domaćici, uzima žito i ponovo se prekrsti. Služenje žitom počinje od starijih gostiju. Slavsko žito se prinosi u slavu Božiju i svetitelja koji se slavi, za napredak doma i ukućana i za spokoj duša svih predaka u tom domu. Pšenično žito u hrišćanstvu predstavlja simbol večnog života – smrti i vaskrsenja.

Slavska sveća

Sveća za slavu treba biti malo veća, obično dužine 50-60 centimetara, iako može biti i manja. Po mogućnosti, treba biti od pravog voska. Sveća se stavlja u svećnjak, ukrašava i pali na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Domaćin se prekrsti, celiva sveću i pali je šibicom. Sveća i njena svetlost simbolizuju Hristovu nauku. Na kraju dana, kada sveća izgori, domaćin se prekrsti, uzme kafenu kašičicu vina i tako ugasi fitilj sveće.

Slavska trpeza

Po običaju, domaćini spremaju i slavski ručak na dan slave. U nekim krajevima slavi se i drugi i treći dan slave, ili slavska večera, veče pred slavu. Slavska trpeza nije verska obaveza, nego je stvar volje i mogućnosti porodice.

Posne slave

Slave koje padaju na velike postove, obavezno moraju biti sačinjene samo od posne hrane. Takođe, ukoliko slava pada u sredu ili u petak, koji su posni dani, nikako ne treba iznositi mrsnu hranu, pošto se time navode na greh gosti koji poste. Ipak, ako nije veliki post u pitanju, slava se može odložiti za naredni, mrsni dan.

The post Tradicionalni Srpski običaji – Slavski običaji, drugi dio – appeared first on Narodni.NET.

Svećenje vodice

Po drevnom i ustaljenom običaju pravoslavne crkve, sveštenik pred slavu osvećuje vodicu u domovima koji slave. Za ovaj običaj potrebno je pripremiti: jednu posudu sa vodom, buket bosiljka, kandilo sa žarom ili briketom, tamjan, malu sveću i spisak ukućana. Sve to treba postaviti na sto u sobi u kojoj stoji slavska ikona, koja treba da visi na istočnom zidu sobe. Sveštenik obred osvećivanja vodice najavljuje domaćinu makar dan ranije, kako bi svi ukućani bili na okupu za vreme obreda i molitve. Kada se vodica osveti, svi ukućani popiju pomalo, a od ostatka se mesi slavski kolač. Ukoliko se vodica osvećuje na dan slave, zajedno sa rezanjem kolača, nakon što ukućani popiju po malo vodice, ostatak se sipa za neku voćku ili cveće u kući. Vodica se u domovima osvećuje za slavu i za Vaskrs. Ovaj obred izvodi se u domovima vernika, za duhovni napredak svakog doma. Osvećenjem vodice i kropljenjem doma, u dom ulaze blagodat Božija i sveti Duh, koji im daje blagoslov i duhovnu snagu za život i rad. Molitva se prinosi za napredak dece u kući i za pokoj duša umrlih srodnika.

Pozivanje na slavu

Postoji nekoliko običaja za pozivanje na slavu. Najčešći način pozivanja je da domaćin ili neko od mlađih ukućana ode u kuću onoga koga želi pozvati i uz prigodan razgovor, pozove na slavu. U nekom krajevima se, uoči slave, šalju lepinje ili mali hlebovi prijateljima i na taj se način pozivaju. Često je verovanje „Na slavu se ne zove“. Svaki je način ispravan, ali je ipak dobro prijatelje i zvanice nekoliko dana pred slavu podsetiti, ali i odati im poštovanje pozivanjem, kako bi se izbegao eventualni nesporazum i uvreda.

Pozdravljanje i doček gostiju

Domaćin za slavu treba biti najsvečanije obučen i dobro raspoložen. Svoje goste dočekuje pred kućom ili na pragu svog doma uz reči dobrodošlice. Gosti slavu čestitaju rečima: „Srećna slava domaćine, tebi, tvom domu i tvojim ukućanima, mnogo godina u zdravlju i veselju.“ Domaćin odgovara rečima: „Hvala i neka vam Bog i …. (ime svetitelja koji se slavi) pomognu da mnogo godina dolazite i da slavimo u zdravlju  veselju“. Tek nakon izgovorenih čestitki i reči dobrodošlice, gosti ulaze u kuću i po starosti sedaju za sto.

Domaćinovo dvorenje slave

Dvorenje slave lep je običaj koji je sačuvan do danas. Naime, domaćin dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori. Domaćin ne seda iz poštovanja prema svetitelju koga tog dana slavi i koji je, zapravo, glavni gost u njegovoj kući pa pred njim stoji kao na molitvi u crkvi. Ukoliko je domaćin bolestan, ili u starijim godinama pa nije u mogućnosti da stoji ceo dan, može ga zameniti sin ili unuk, po njegovom dopuštenju. Domaćin (ili momak koji ga je zamenio) brine o posluženju, rasporedu gostiju, i svemu što čini da se gosti osećaju prijatno. Na isti način kao što ih je dočekao, domaćin ispraća goste, sa željom da se dogodine opet sastanu, u još boljem zdravlju i većem raspoloženju.

The post Srpski tradicionalni slavski običaji – prvi dio appeared first on Narodni.NET.

Znamenje

Nekoliko dana posle porođaja, vrši se znamenje deteta. Neko od mlađih ukućana ili srodnika, odlazi kod sveštenika sa flašom vode. Sveštenik osvešta vodicu i stavi u nju jedan stručak bosiljka. On tada daje detetu ime koje ono nosi do krštenja, takozvano, ime na znamenju. Ovaj obred vrši se u spomen dana kada je Hrist dobio ime, osmi dan po rođenju. Osveštana vodica nosi se kući i po narodnom običaju dodaje u vodu za kupanje deteta narednih 40 dana, tačnije, do krštenja.

Krštenje

Posle sedmice ili dve dana, kada dete malo ojača, može se izvršiti krštenje. Crkva preporučuje da se krštenje obavi što je pre moguće, kako dete ne bi umrlo nekršteno, u slučaju prerane smrti, jer se onda nad njim ne može izvršiti opelo. Krštenje se vrši u hramu, manastiru ili crkvi, ali može i u domu roditelja.

Za krštenje kod kuće potrebno je pripremiti posudu s vodom, bosiljak, kandilo, žar, tamjan i sveću. Osim toga, treba pripremiti i krsnicu, platno bele boje, veličine 1-1,5 metar, u koje se dete uvija posle krštenja. Bela krsnica simbolizuje nevinost, čednost i bezgrešnost, duhovnu i telesnu čistoću. Posle krštenja, voda se izlije u neko cveće ili na mesto gde se ne gazi. Kuću i prostoriju u kojoj će dete biti kršteno treba svečano opremiti jer je krštenje veliki događaj u životu deteta. Ukoliko se dete krštava pre četrdesetog dana od rođenja, majka ne bi trebala prisustvovati obredu, pošto se, po crkvenom verovanju, žena četrdeset dana posle porođaja smatra nečistom.

Vreme krštenja

S obzirom na to da dan krštenja obavezno prati i gozba, preporučljivo je da se ne obavlja za vreme posta. Ukoliko je krštenje ipak na posni dan, obavezno je služiti isključivo posnu hranu, kako se ne bi vršio veliki greh. Preporučljivo je da se roditelji pričeste isti dan kada se dete krštava.

Kum na krštenju

Kum daje ime detetu, on je svedok njegovog krštenja i njegov duhovni otac. Kum mora biti pravoslavne vere, kršten, punoletan i čistog i moralnog života. Roditelji ne mogu biti kumovi. Kum u ime deteta čita pravoslavni Simvol vere, sjedinjuje s Hristom i odriče đavola. Njegova je dužnost da se u daljem životu brine o verskom vaspitanju deteta. Među Srbima se institucija kumstva uzdiže u visine pa se kaže: „Bog na nebu – kum na zemlji“.

Krštavanje odraslih

Odrasla osoba koja želi da se krsti mora to da želi iskreno i po slobodnoj volji. Za krštenje se treba pripremiti najmanje sedmodnevnim postom i pričešćem. Iako i odrasli na krštenju trebaju da imaju kuma, sami čitaju Simvol vere. Odrasli se mogu krstiti i oblivanjem vode, ali, u hramovima u kojima ima krstionica postoje i svlačionice i specijalne bele haljine za odrasle.

Krštenje u nuždi

U slučaju da se dete razboli pre krštenja i dođe u životnu opasnost, može se izvršiti takozvano krštenje u nuždi. To krštenje može da izvrši svaka krštena osoba tako što će politi dete vodom i izgovoriti nekoliko jednostavnih molitvi koje su i inače sastavni deo krštenja.

The post Tradicionalni običaji – Pravoslavno krštenje – appeared first on Narodni.NET.

Ako znate koju staru molitvicu možete nam je poslati na mail: Urednik@Narodni.NET ili jednostavno napisati u komentaru ispod.

Hvala vam puno što čuvate našu tradiciju i narodnu baštinu!

Svi Isusa molimo

Svi Isusa molimo I njemu se klanjamo.

Da nam grihe oprosti,

Sve od naše mladosti.

O, Isuse, primi li,

Blagoslov nam udili.

Ti nam budi svaku noć,

S Majkom dragom u pomoć.

O, Marija pridraga,

Majko naša priblaga.

Mi se Teb’ utičemo I Tebe pohodimo.

Da nas tužne pogledaš,

Da nam zdravlje svakom daš.

Faljen Isus s Marijom,

Majkom Božjom Divicom.

Sačuvana narodna molitva Svi Isusa molimo

Kazivao Timo KURAN, Tukulja Pribilježio

Đuro FRANKOVIĆ

The post Sačuvana narodna molitva “Svi Isusa molimo” appeared first on Narodni.NET.

Kada se završi ceremonija, mlada svoj buket, tačnije bidermajer, baca u grupu devojaka, najčešće preko ramena, kako ne bi videla kome će otići. Prema verovanju, devojka koja uhvati buket, sledeća je na redu za udaju, zato u ovu grupu najčešće staju samo neudate devojke.

Prvi ples

Prvi ples mladenaca jedan je od običaja koji se zadržao do danas, bilo da je reč o tradicionalnom ili o modernom venčanju. Ovo je jedan od najromantičnijih trenutaka na venčanju, kome većina mladenaca posvećuje veliku pažnju. Mladenci tada plešu prvi ples kao venčani par. Pozivaju se kumovi, rodbina i prijatelji da se pridruže.

Prenošenje preko praga

Nakon što se slavlje završi, mladenci se povlače.

Običaj nalaže da mlada nakon venčanja menja svoje prebivalište, tačnije odlazi u kuću mladoženje, najčešće u njegov porodični dom. Mlada tada ulazi u porodicu svoga muža, i samim tim, treba da pridobije sve njegove pretke, tačnije, mladoženja treba da „opravda“ svoj izbor neveste. Pošto se veruje da duhovi predaka zauvek ostaju u porodičnim kućama, mlada ne sme da zgazi prag dok je još nepoznata njegovoj porodici. Zato, mladoženja prenosi mladu preko praga, kako bi izbegao ljutnju predaka i uveo je u novi život. Ovaj običaj se zadržao do danas, iako je u novije vreme često da mladenci već dugo vremena pre venčanja žive u zajedničkom domu. Običaj je sačuvan kao znak novog poglavlja u životima mladenaca.

Prva bračna noć

Običaji vezani za prvu bračnu noć većinom su izgubljeni. Pravoslavna crkva ne odobrava seksualne odnose pre braka, stoga bi mladenci trebali u brak da ulaze čedni, nevini. Iako crkva nalaže čednost oba supružnika, ovaj običaj se oduvek više odnosio na žene. U starim vremenima, a i dalje, u nekim seoskim predelima, mladoženja nakon prvog odnosa, iznosi krvavi čaršaf pred rodbinu kako bi svima pokazao čednost svoje neveste. Nevinost pre prve bračne noći crkva nalaže zbog skladnijeg odnosa mladenaca i većeg užitka spajanja. Sa druge strane, ovaj običaj trebao bi da spreči potencijalnu neželjenu trudnoću pre braka.

Medeni mesec

Medeni mesec u današnje vreme predstavlja putovanje nakon venčanja, koje retko kad traje ceo mesec, nego najčešće nedelju dana. Medeni mesec je prvi odmor na koji mladenci idu kao venčani par. Prvobitno, medeni mesec nije imao veze sa putovanjem, nego sa „slatkim“ mesecom nakon venčanja, pošto se veruje da je par tada najsrećniji i najzaljubljeniji. Postoji nekoliko verovanja o izrazu medeni mesec. Neki veruju da ovaj izraz potiče još od antičkog doba kada je jedino aloholno piće bila medovača, koja je bila veoma skupocena i služila se samo u posebnim prilikama, a mladenci su ovo piće pili celog

The post Srpski svadbeni običaji – poslje ceremonije – appeared first on Narodni.NET.

Verovanje o nastanku slave je vezano za pokrštavanje Srba. Pre primanja hrišćanstva Srbi su bili mnogobožački narod i pored vrhovnog boga Peruna, svako domaćinstvo imalo je i svoje posebno božanstvo. S obzirom na to da se narod emotivno vezao za navike i običaje, prilikom pokrštavanja Srbima je najteže bilo odreći se domaćih božanstava. Smatra se da je Sveti Sava, sin Stefana Nemanje, mudar i praktičan pravoslavac, mnogobožačke idole zamenio velikim svetiteljima Crkve Hristove, te su tako oni postali zaštitnici i pomoćnici srpskih domova, crkava i manastira, kao i porodica i plemena, pa čak i sela, gradova i celih pokrajina i oblasti.

Odabir slave zavisio je od domaćinstva ali je crkva, imajući u vidu praktične razloge, savetovala i preporučivala porodicama da za krsnu slavu uzimaju svetitelje koji se praznuju u jesen, zimu ili proleće, pošto je leti bilo najviše poslova u njivi, a Srbi su bili narod koji se bavio zemljoradnjom i stočarstvom. Neke porodice odabrale su da za krsnu slavu uzmu svetitelja koji se slavio onog dana kada su se krstili.

Slava je vekovima tradicija srpskog naroda, koja je do danas sačuvana kao najveća svetinja. Krsna slava jedina je neprekinuta tradicija kod Srba, koja se slavila i u najslavnijim trenucima srpske istorije, ali i za vreme petovekovnog robovanja pod Turcima. Slava je bila slavljena i u ratu i u miru, i u zdravlju i bolesti, i u bogatstvu i u siromaštvu. Krsna slava je, na neki način, sačuvala pravoslavnu veru i tradiciju srpskog naroda.

Slava se, od nastanka, prenosila sa kolena na koleno, sa oca na sina. Ukoliko neke porodice nose isto prezime i slave istu slavu, smatra se da potiču od istog pretka. Ukoliko sinovi žive u istoj kući sa svojim ocem, svi zajedno slave slavu. Međutim, kada neki od sinova zasnuje svoju porodicu, oženi se i odseli, on odmah treba da počne da slavi krsnu slavu u svom domu. Mnogi greše pa ne preuzimaju slavu dokle god imaju živog oca. Slava je zaštitnik svakog doma pojedinačno i zaštitnik svih ukućana, posebno dece, stoga, čim neki sin živi odvojeno od oca, dužan je da slavi svoju slavu. Prve godine kada sin zasnuje svoje domaćinstvo dolazi kod oca na slavu i otac mu predaje jednu četvrtinu slavskog kolača. Taj deo on nosi u svoj dom da podeli sa svojom porodicom i već od naredne godine slavi svoju krsnu slavu.

Crkvena slava

Svaki hram ili crkva posvećen je nekom svetitelju ili prazniku i na taj dan slavi se hramovna/crkvena slava. Parohijani i vernici koji pripadaju tom hramu, slave ovu slavu pored svoje porodične slave. S obzirom na to da je hram najveća svetinja u jednom mestu i ognjište svih meštana, svi bi trebali uzeti učešće u toj slavi, pa makar i samo posetiti svoju crkvu toga dana.

Preslava

Pojedini gradovi ili sela uzeli su jednog svetitelja ili praznik da se preko njega mole Bogu za dobro i napredak, zaštitu od bolesti, poplava, suša, zemljotresa i sličnih nedaća koje mogu zadesiti meštane. Takva slava naziva se preslava ili zavetina.

Zanatlijske slave

Pojedina zanatlijska udruženja, esnafi, preduzeća, klubovi, zajednice i društva mogu imati i slaviti svoju slavu. Najčešće se za slavu jednog udruženja kao zaštitnik uzima svetitelj koji  je prikladan delatnosti ili zanimanju. Kao na primer, stolari obično uzimaju Pravednog Josifa jer je bio stolar, dok lekari slave svete Vrače (lekare). Zanatlijska slava može imati svog domaćina ili se može zajednički pripremati pa svi budu domaćini.

The post Što je krsna slava? appeared first on Narodni.NET.

Detalji Srpske narodne svadbe

Iako su venčanja modernizovana i mnogi običaji su izgubljeni, u nekim mestima i dalje se poštuju. Svadbeni običaji najčešći su po selima, gde venčanje predstavlja jedan od najvećih događaja za porodicu. Veliki deo svadbenih običaja vezan je za mladino napuštanje porodične kuće i prekid dosadašnjeg života, dok su ostali najčešće vezani za neraskidive veze između mladenaca ali i prijatelja, kumova i rodbine.

Pucanje u jabuku

Kada mladoženja dolazi po mladu u njenu porodičnu kuću, tast postavi jabuku na najvišu tačku u dvorištu, obično granu ili krov. Mladoženja mora da dokaže svoje sposobnosti tako što će pogoditi jabuku pucanjem iz puške. Ukoliko pogreši, pokušava dok ne uspe, pošto bez toga ne može da preuzme mladu.  Interesantno je, kako u većini slučajeva mladoženja uspe da pogodi jabuku iz prvog pokušaja, čak i ako nije vešt u rukovanju puškom.

Kupovina mlade

Svadba se, kad su tradicionalna venčanja u pitanju, uvek odvija u mladoženjinoj kući. Upravo zato, u kući mladinih roditelja, odigra se nekoliko običaja. Jedan od najpoznatijih je kupovina mlade, i dalje veoma zastupljen. Dever, jedna od bitnijih ličnosti na venčanju, mladoženjin rođeni brat ili bliski rođak, dolazi u porodicu mlade kako bi je „otkupio“ za svoga brata. Mladu prodaje brat ili rođak. U današnje vreme suma koju dever izdvoji za kupovinu mlade je najčešće simbolična. Ranije, sume su bile izdašne i mlada se mogla otkupiti samo novcem i dukatima. Ipak, 1846. godine, knez Aleksandar Karađorđević uveo je zakon o ukidanju ovog običaja, tako da danas on predstavlja šalu.

Kupovina cipele

Nevesta iz kuće izlazi u papučama, a izvodi je brat ili rođak. Stari svat donosi cipele u koje je mladoženja prethodno stavio najveću novčanicu iz novčanika. Cipele nevesti predaje dever, kome ona vezuje peškir oko vrata i odlazi do mladoženje uz njegovu pratnju. Deverova uloga tokom celog venčanja je da čuva mladu tako da postoji i obrnuti običaj u kome prijatelji mladoženje ili drugi svatovi ukradu mladoj cipelu i tada traže otkup od devera.

Razbijanje čaše

Kada mladoženja konačno „zasluži“ mladu, izvode je iz kuće, a roditelji joj daju čašu da pije vino. Kada popije, baca čašu na zemlju. Verovanje je da, ukoliko se čaša razbije, prvo dete će biti dečak, a ukoliko ostane cela, rodiće devojčicu.

Grabena pogača

Ovaj običaj preteča je današnjem bacanju bidermajera i podvezice. Kada mlada izađe iz kuće, iznad njene glave postavi se platno na kome se lomi pogača koju je svekrva donela i po pravilu treba biti slatka. Kada se pogača izlomi, komadi se bacaju u vazduh, a devojka ili momak koji uhvati komad, smatra se sledećim na listi za venčanje. I drugi svatovi mogu uzeti komad pogače ukoliko ga uhvate jer će im, po verovanju, to doneti sreću.

Odvojene svadbe

Ovaj običaj je prilično izašao iz upotrebe, ali je u nekim sredinama i dalje prisutan. Pre nego što mladenci odu na na venčanje, u kući mlade organizuje se ručak za njene goste. Kada mladoženja dođe po mladu, oni odlaze na drugo mesto i mladini roditelji i svatovi ne idu sa njima. Smatra se da se ovim običajem mlada oprašta od roditeljskog doma i da od tad dolazi u njihovu kuću samo u pratnji muža.

The post Srpski svadbeni običaji (prvi deo – pre venčanja) appeared first on Narodni.NET.

Piše: Miroslav B Mladenović Mirac (1948.g.) lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca, jug Srbije, republika Srbija

U oči Božića u ovom kraju su se pevale koledarske pesme, koje potiču još iz paganskih vremena.

One su izražavale radost zbog buđenja prirode, a njihov svečan ton bio je u tesnoj vezi s ritualnom radnjom kojom je trebalo umilostiviti božanstva da budu blagonaklona prema čoveku.

U njima se često peva i o rođenju Isusa Hrista. Maskirani koledari (koleđani) su imitativnim magijskim radnjama dočaravali oranje i sejanje, a sam obred je u tesnoj vezi s kultom predaka.
Koleda je u narodu običaj po kojem je od Božića, 7 januar (25 decembar) do Bogojavljenja (19 januar) grupa maskiranih mladića i mlađih oženjenih ljudi obilazila svaku kuću u selu i pevala koledarske pesme, izvodeći pri tome i razne mađijske radnje, sve sa željom da se utiče na zdravlje ukućana i da se dočara obilje i napredak kuće.
Koleđani ili koledari su zauzvrat dobijali poklone u hrani od svake kuće. Kod zapadnih Srba običaj se davno izgubio, tako da su i podaci o njemu veoma retki.
Zabeležen je kod Srba u Bosni, na Ozrenu i oko Maglaja, gde su koledavci (koledare, koledarice, vješalice) u grupama od 10 do 15 momaka i mlađih oženjenih ljudi obilazili određeni zaselak.
Pošto otpevaju pesmu, ulaze u kuću, traže razne namirnice, a decu plaše da će ih vešati o verige (otuda i naziv vješalice). Običaj je bolje poznat u istočnoj i južnoj Srbiji.

Kolede se pripremaju na nekoliko dana pred Sv. Ignjata, 2 janur (20 decembar), negde već od Sv. Nikolu (19.dec.), a glavna priprema sastoji se u izradi maski.

Koledari-Koleđani u stara vremena       

U vreme Božića u vlasotinačkom kraju bilo je ritualnih običaja, koji se u ovom kraju obredno pokazivao preko izvođenja koledarskih pesama.

Taj ritualni običaj uz koledarskih pesama su izvodili Koledari-Koleđani.
To su bile maskirane povorke starijih ili dece, koje su predstavljale razna čudovišta, duhove i mrtve pretke.

Koledari su izvodili koledarske pesme, koje obredno pripadaju grupi najstarih srpskih narodnih(obrednih) pesama i pevane su u ovo doba godine, oko zimske svakodnevnice.

Ima ih(manje više) kod svih slovenskih naroda, a obred se sastojao u proslavi i dočeku novorođenog Sunca kao malog Boga (Božića), poreklom od Svaroga(zato Svarožić) pod imenom Koleđa, Kolinda, Košada i sličnim dijalektološkim razlikama.

Koleđani-Koledari su pred Božić na pet dana išli od kuće do kuće do kuće i pevali koledarske pesme.

Idu tri muškarca, ukiteni sa bosiljkom, sa klopotarima(zvonce-medenica, koja zvoni i nosio je ovan kao „pretvodnik“ stada ovaca).

Dvojica pevaju, a jedan nosi bisage(kozja torba-sa dva dela preklop napred i pozadi, koje se često koristili za sejanje žita u njivama) u koje se kao „dar“ za otpevanu pesmu dobijalo: orasi, kruške, sušenice(sušeno meso –danas vešalice), krompir i drugo.
Sve se to dobijalo za otpevanu pesmu u kući domađina.

Foto zapis „Koledara“ na kraju 20 veka u makedonskom selu Ilino, a nekada su grupe „koledara“ u Makedoniji i Jugu Srbije u većini činila deca

Koleđani-Koledari pevaju koledarske pesme od Ignjata(Podložnja) do Badnjaka(od 2 januara do 6 januara):

„Zamuči se božja majka,
Od Ignjata do badnjaka,
Da rodi Božića,

Sestro petro koledo,
Navezi mi koledo,
Desno krilo koledo,
S one strane Morave, koledo
Da naberem vito pruće koledo,
Da zagradim struku koledo,
Da namuzem šabar mleko koledo,
I čabricu koledo.

Da obiđemo mladog Boga koledo,
I Božića koledo.

Oj Jovane koledo,
Krstitelju koledo,
Da mi krstiš koledo,
Mladog Boga koledo
I Božića koledo.

Ulazak „koledara“ u kuću

Kolede
(Kad ulaze koleđani u kuću):

Dobro veče koleda,
domaćine koledo,
Dobro veče koleda,
domaćine koledo,
Zateko smo večere,
Na trpezu vino pije,
Tvoj govedar kod goveda,
Krave ti se istelile,
Sve volove vitoroge,
Kobile se iždrebile,
Sve konjiće putonoge,
Ovce ti se izjagnjile,
Sve ovčice svilarune.

Taja račac i oračac

(Kad se izlazi iz kuće, da im se daju orasi)

Kolede
(Kad ulaze koleđani u kuću):

Dobro veče koleda, domaćine koledo,
Dobro veče koleda, domaćine koledo,
Zateko smo večere,
Na trpezu vino pije,
Tvoj govedar kod goveda,
Krave ti se istelile,
Sve volove vitoroge,
Kobile se iždrebile,
Sve konjiće putonoge,
Ovce ti se izjagnjile,
Sve ovčice svilarune.

Koledari-Koleđami grupe dečaka

Grupa dečaka koja izvodila obredne božićne pesme nazivala se Koledari ili Koleđani.
Koledarske pesme se pevale pet dana pre Božića.
Pevači pesme zovu se: mala Koleda od tri dečaka.

Koledari su dobijali darove-poklone, za otpevanu pesmu u kući domaćina i to: pasulj, kukuruz, orahe, sušenice, voćke.
Koledarima su često zvali Koleđani.
Oni su pevali koledarske pesme pred Božić, na Dan svetog Ignjata.
Obično su išla po trojica dečaka , zakićeni bosiljkom, koji su nosili koleđanke-tojage odnosno dugačke motke.

Koledari su posećivali domaćinstva odmah posle pola noći. Ulaskom u kuću, najpre su su blagosiljali domaćinstvo:

„Puna kuća s’decu
Puni ambari sas žito,
Pun zamet sas ovce…“

Tako da su pevali pesme dubujući po taktu tojagama o pod, a domaćice su ih darivale orasima, jabukama, a bogami i po kojom sušenicom! Tada su koleđani pevali i ovako domaćicama:

“ Ukači se strinke na stoličku,
Pa ni skini sušeničku!“

Jedan od njih je nosio torbu ili bisage u kojima su smeštali darove.

Danas na početku 21. veka sam zabeležio u selo Donja Lomnica da još ima grupa dečaka-pevaju koledarske pesme, ali sa drugim oblikom izvođenja. Za otpevanu pesmu kažu dobijaju smoki, čokolade, jabuke, orahe i novac 20-30 dinara po pesmi.

U zapisima u školam sela: Kruševica, Donji Dejan, Boljare, Manastirište, Donja Lomnica i Šišava, učenici su mi pomagali u sakupljanju izvornih lirskih pesama, pa i koledarskih pesama.

U zapisu ovde je samo mali broj pesama koje su deca pevala u vremenu božićnog praznika u svim selima vlasotinačko-crnotravsko-vlasinsko-lužničkog kraja; odnosno u delu Povlasinja juga Srbije.

III Koledarske pesme:

Domaćine Koledo!

(Kad ulaze koleđani u kuću ovako pevaju):

Dobro veče koledo,
Domaćine koledo.
Zateko amo se večera,
Na trpezu vino pije,
Tvoj govedar kod goveda,
Krave ti se istelile:
Sve volove vitogore.
Kobile se oždrebile:
Sve konjice putonoge.
Ovce ti se izjagnile:
Sve ovčice svilerune.

Zapis: Zapis 1976.godine sela: Boljare i Kruševica, Vlasotince
Kazivač:- Milunka Veljković(udata u selo Kruševica), Vlasotince
Zapisivači: Ljiljana Milošević učenica petog razreda OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica Vlasotince i nastavnik matematike Miroslav Mladenović

Navezi mi desno krilo, koledo

Sestro petro koledo,
Navezi mi desno krilo, koledo
Da naberem čabar hrane, koledo
Božić Bata nosi žitu zlata,
Da pozlati vrata,
Sve od boja do boja
I svu kuću do kraja.
U Božića tri nožića:
Prvi seče šušenicu,
Drugi seče pečenicu,
A treći seče šušenicu,
Pa gu meće u torbicu.

Zapis: 1978.godine selo Donji Dejan, Vlasotince
Kazivač: Petković Dragoslav, selo Donji Dejan, Vlasotince
Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar

 Sestro Petro Koledo

Sestro Petro koledo,
Navezi mi desno krilo, koledo
Da naberem čabar hrane, koledo
Božić Bata nosi žitu zlata,
Da pozlati vrata,
Sve od boja do boja
I svu kuću do kraja.
U Božića tri nožića:
Prvi seče šušenicu,
Drugi seče pečenicu,
A treći seše šušenicu,
Pa gu meće u torbicu.

Zapis: 1992.godine selo Manastirište, Vlasotince
Kazivač:- Borislav Ristić (1926,g) selo Manastirište, Vlasotince
Zabeležila: Biljana Ristić učenica prvog razreda gimnazije u Vlasotincu.

 Sestro Petro koledo

Sestro Petro koledo,
Navezi mi koledo,
S’one strane koledo,
Da naberem koledo,
Vito pruće koledo,
Da zagradim koledo,
Vitu strugu koledo,
Da preteram koledo,
Sivo stado koledo,
Da promuzem sivo stado koledo,
Da obanjam mladog Boga,
Mladog Boga i Božića,
Božiđ poje koledo,
Neka poje koledo,
Slava mu je koledo.
Ukači se strina na stolicu,
Dovati mi kobasicu,
Isprati me do vraknjicu.

Zapis: 1978.godine selo Kruševica, Vlasotince Kazivač: Ljubomir Jović (78.g) selo Kruševica, Vlasotince Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar

Krstitelju Koledo

Oj, Jovane koledo,
Krstitelju koledo,
Oće krstiš mladog Boga koledo,
Neka poje koledo,
Slava mu je koledo,
Slava i čes koledo,
Ta nanačac koledo,
Za oračac koledo,
Ukači se strinka na stolicu,
Pa mi skinu kobasicu,
Pa mi stavi u torbicu.

Zapis: 1977.godine selo Kruševica, Vlasotince
Kazivač: Simon Pešić, selo Kruševica, Vlasotince
Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar

Slava mu je koledo

Zmuči se koledo,
Božja majka koledo,
Dar da rodi koledo,
Mladog Boga koledo,
I Božića koledo.
Božić poje koledo,
Neka poje koledo,
Slava mu je koledo
Slava i čes koledo
Ta namačac koledo
Na oračac koledo.

Zapis: 1977.godine selo Kruševica, Vlasotince
Kazivač: Simon Pešić, selo Kruševica, Vlasotince
Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar

Neka poje koledo

Božić poje koledo
Neka poje koledo
Slava mu je koledo
Navezi mi desno krilo koledo
Koledo za orače
Koledo za prinovu
Mlado jagnje koledo
I telence koledo
Za pilence koledo
Ukači se koledo na stolicu
I dovati sušeničku koledo
Suni, muni koledo
U torbičku koledo
Ispratime koledo
Do vrakljičku koledo

Zapis: 1977.godine selo Kruševica, Vlasotince
Kazivač: Čedomir Marković, selo Kruševica, Vlasotince
Zabeležio: Miroslav mladenović lokalni etnolog i istoričar

Koledarske pesme:

Koleda:

Da okupam, koledo
Mladog Boga koledo
I Božića koledo.

Koleđani u kući:

Dobar veče koledo
Domaćine koledo
Zatekosmo gde večera
Na trpezi vino pije
Tvoj govedar kod goveda
Krave ti se istelile
Sve volove vitoroge
Kobile se izždrebile
Sve konjice putonoge
Ovce ti se izjagnjile
Sve ovčice svilorujne
Čobanin se naslonio
Na ralicu orovovu
Tud prolazi mlada moma
Da podkine tu grančicu.
Taja račac i oračac

(kad se izilazi iz kuće da im se daju orasi)

Ukači se strina na stolicu
Da mi dade kobasicu

(Peva se kad se izilazi iz kuće)

Zapis: 1978.godine selo Boljare, Vlasotince
Kazivač: Olga Milošević, selo Boljare, Vlasotince
Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar

Koleđani kući

Dobar veče koledo,
Domaćine koledo.
Zatekosmo gde večera,
Na trpezi vino pije,
Tvoj govedar kod goveda,
Krave ti se istelile:
Sve volovo vitogore.
Kobile se naždrebile:
Sve konjice putonoge.
Ovce ti se izjagnjile:
Sve ovčice sviloruke.
Čobanin se naslonio,
Na rakčicu orovovu.
Tud prolazi mlada moma,
Da potkine tu grančicu.

Zapis: 1976.godine selo Boljare, Vlasotince
Kazivač:- Milošević Olga. Selo Boljare, Vlasotince
Zapisivači: Ljiljana Milošević učenica petog razreda OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica Vlasotince i nastavnik matematike Miroslav Mladenović

Desno krilo Koledo

Sestro Petro koledo
Navezi mi koledo
Desno krilo koledo
Da preletim sone strane
Morave koledo
Da prekaram koledo
Svo stado koledo
Da pomuzem čabar
Mleko koledo

Zapis: 1979. godine selo Kruševica, Vlasotince
Kazivač:- Kosovka Savić selo Kruševica, Vlasotince
Zabeležili: Bora Banković učenik šestog razreda OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica Vlasotince i nastavnik matematike Miroslav Mladenović

Božić poje koledo

Božić poje koledo
Neka poje koledo
Slava mu je koledo
Navezi mi koledo
Desno krilo koledo
Za orače koledo
Zaprinovu koledo
Mlado jagnje koledo
I telence koledo
Za pilence koledo
Ukači se koledo
Na stoličku koledo
I dovati sušeničku koledo
Suni muni koledo
U torbičku koledo
Ispratime koledo
Do vratnjičku koledo.

Zapis: 1978. godine selo Kruševica, Vlasotince
Kazivač:- Jović Ljubomir(78.g) selo Kruševica(mahala Livađe), Vlasotince
Zabeležili: Nenad Krstić učenik šestig razreda OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica Vlasotince i nastavnik matematike Miroslav Mladenović

Oj Jovane Koledo!

Oj, Jovane koledo!
Da mi krstiš koledo
Mladog Boga koledo
I Božića koledo
Božić poje koledo
Neka poje koledo
Slava mu je koledo.

Zapis: 1980/1981. godine selo Kruševica, Vlasotince
Kazivač:- . baba Vasiljka Icić selo Kruševica(mahala Petkovci),
Zabeležili:- Stojana Jović učenica učenica petog razreda OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica vlasotince i nastavnik matematike Miroslav Mladenović

Od Ignjata koledo!

Oj, Jovane koledo!
Krstitelju, koledo!
Da mi krstiš koledo,
Mladoga Boga, koledo,
I Božića koledo,
Neka poje, koledo,
Slava mu je, koledo!
Od Ignjata koledo,
Do Božića, koledo!

Zapis: 1978. godine selo Kruševica, Vlasotince
Kazivač: Marković Čedomir (1932.g) selo Kruševica. Išao kao dete u Koledama i pevao Koledarske pesme.
Zabeležili: Marković Divna učenica šestog razreda OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica Vlasotince i nastavnik matematike Miroslav Mladenović.

 Ripni, snašle na stoličku

Ripni, snaške, na stoličku,
Pa dovati kobasičku,
Pa mi turi u torbičku,
Pa me prati do vraknjičku.

Zapis: 1978.godine selo Donji Dejan
Kazivač:- Petković Dragoslav, selo Donji Dejan, Vlasotince
Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik matematike OŠ „Karađoerđe Petrović“ selo Kruševica, Vlasotince

 Koleda

Predvečni
Rodi se poslečni
Vojskoder
Zemlju presveti
Danas vozi vozide
Neka svetu preveze
Isusa, Isusa.
Nadvikni
Devu povijati
Ne prestaj
Stanče, Pilovanče,
Sudite li vašega
Znate Boga našega
Zerije, zerije.
Palaćna
Mesečina bila
Đerdeva sina porodila
Marija ga povila
U šarene pelene
Iroda, Iroda.
Ukači se strina na stolicu,
Dovati mi kobasicu,
Isprati me do vraknjicu.

Pesma se pevala 5 dana pre Božića. Pevači zovu se: mala koleda, od tri dečaka. Za otpevanu pesmu u kući domaćina- njima se daje poklon u vidu:
Pasulj, kukuruz, orasi i novac.

Zapis: 1977.godine selo Ladovica, Vlasotince
Kazivač: Stojković Čedomir, rođen 1931.godine, selo Ladovica-pohađao 1977.godine u selo Kruševicu osnovnu školu za odrasle u OŠ „Karađorđe Petrović“
Zabeležio: Miroslav Mladenović, nastavnik matematike i lokalni etnolog iz Vlasotinc

Cupa, Cupa, koledo

Cupa, cupa, koledo,
Primaklo se govedo,
Pri Jovanovu ornicu,
Pri Miloševu torbicu.

Zapis: 1977.g. selo Ladovica , Vlasotince
Kazivač:- Čedomir Stojković (1931.g) selo Ladovica. Učenik za odrasle šk.1977/78 godine u OŠ „Karađorđe Petrović“ selo Kruševica Vlasotince. Kao dete išao u Kolede i pevao Koledarske pesme.
Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađoerđe Petrović“ selo Kruševica, Vlasotince

Rođenje Isusovo

Predvečni, rodi se poslečni,
Vojskovođe zemlju presvetlite,
Da nas vode voskovođe,
Neku svetu provede,
Osmračni, osmračni!
Palata mesečina bila,
Đurđeva sina porodila,
Marija ga rodila,
U pelene povila.
Isusa! Isusa!

Zapis: 1978.godine selo Kruševica, Vlasotince
Kazivač:- Simon Pešić, selo Kruševica, Vlasotince
Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ „Karađoerđe Petrović“ selo Kruševica, Vlasotince

Božić poje koledo

Zamuči se koledo,
Božja majka koledo,
Dar da rodi koledo,
Mladog Boga koledo,
I Božića koledo.
Božić poje koledo,
Neka poje koledo,
Slava mu je koledo
Slava i čes koledo
Ta namačac koledo
Na oračac koledo.

Zapis: 1992. godine selo Tupalovce kod Grdelice
Kazivač:- Ljubica Savić (1926.g) selo Tupalovce, devojačko Cvetković, rođena u Prilepcu kod Vlasotinca.
Zabeležila: Dragana Savić iz Tupalovca kod Grdelice, 1992.g. učenica prvog razreda gimnazije u Vlasotince

 Krštenje Isusovo

Zamuči se Božja majka,
Od Ignjata do Božića,
Te rodi mladoga boga.
U sreću voj Sveti Sava,
Pa ga pita Božja majka:
„Mož li sina da mi krstiš?“
„Mogu, mogu ali ne smem
Od Jovana Krstitelja.“
Pa si pođe Božja majka.
Da potraži drugog kuma.
U sreću voj Sveti Jovan,
Pa ga pita Božja majka:
„Mož li sina da mi krstiš?“
Umem, umem a i smem.
Stani goro, stani vodo,
Stani vetre da ne duvaš“
Stane voda da ne teče,
Stade vetar da ne duva,
Pa voj krsti mladog Boga,
Mladog Boga i Božića.
I dade mu ime Isus.-

Zapis: 1992. godine selo Tupalovce kod Grdelice
Kazivač:- Ljubica Savić (1926.g) selo Tupalovce, devojačko Cvetković, rođena u Prilepcu kod Vlasotinca.
Zabeležila: Dragana Savić iz Tupalovca kod Grdelice, 1992.g. učenica prvog razreda gimnazije u Vlasotince

Oj Koledo

Oj koledo
Oj o vane koledo
Krstitelju koledo
Da nas krstiš koledo
I koledo
I Božića koledo.

Zapis: 2008. godine selo Donja Lomnica, Vlasotince
Kazivač:- Slađana Mladenović(47.g) selo Donja Lomnica, Vlasotince
Zabeležili:-Tasić Dragan učenik šestog razreda OŠ Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica Vlasotince i nastavniik matematike Miroslav B. Mladenović-Mirac.Zapis 2008. godine selo Donja Lomnica, Vlasotince
Iz Rukopisa:
NARODNE UMOTVOREVINE IZ VLASOTINAČKOGA KRAJA-POVLASINJE
Običaji, verovanja, izreke,narodni govor, zdravice, zagonetke, narodni recepti i lečenje lekovitim biljem

Autor: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar,
jun 200.g. -2013.g., Vlasotince, republika Srbija

The post Lirske pesme i običaji: Koledarske pesme i Koledari appeared first on Narodni.NET.

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta.

Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i

obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve jeto izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: “Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam serađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!”

U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić. Za svaki od ovihdana i praznika vezani su naši lepi običaji.

Detinci

U treću nedelju pred Božić slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja,odrasli vežu svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi: kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac.Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detince,Materice i Oce, ima višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje imeđusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj koposeduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskimsudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je čovek dobro u svomživotu učinio.

Materice

U drugu nedelju pred Božić pada ovaj praznik. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana decaporane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, zanoge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca jojčestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se “dreši”. Na isti način se vežu i sve udate žene,koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.

Oci ili Očevi

Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Božić. Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svojeočeve, a ovi im se “dreše” poklonima, isto kao i majke.

Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome seokupi cela porodica. Ovi praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju,poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da jeporodica temelj jednoga društva države i crkve.

Tucindan

Na dva dana pred Božić, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada sepečenica “tukla” ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ilijagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.

Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu “ne valja” tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva

Badnjidan

Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnji dan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi ukuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangijaobjavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kućimese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.

Šta je badnjak?

Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću.Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi U kuću.

Kako se seče badnjak?

Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se običnomlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenumože doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga,svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i tosa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta nepreseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjnoje da bude na svakom badnjaku. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se,dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kaoiver. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Šta simboliše badnjak?

Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini,kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

Badnje veče

Badnje veče, praktično spaja Badnjidan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljskibliske i vezane da su kao “Božić i Badnjidan”. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kućupečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvostupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: “Dobro veče! Čestit Božić iBadnje veče!” Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: “Dobroveče! Čestiti vi i vaša pečenica!” Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, iprislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.

Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć,unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjištanema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjakse stavlja kod pečenice.

Slama

Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kadse unosio badnjak i pečenica Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera,stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu upećini na kojoj se Hristos rodio.

Večera uoči Božića

Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar “Roždestvotvoje…”, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju zatrpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.

Božić

Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7.januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangijai objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja.

Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe ucrkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” iotpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!”

Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući izcrkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno ičestitajući jedni drugima praznik.

Položajnik

PoložajnikNa Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i nekislučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.

Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata našporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu:

“Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnicatoliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica,toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj”.

Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu napoklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

Česnica

Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni,srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić.Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božićseče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu,okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna pevabožićni tropar, a ako ne, čita se “Oče naš” naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica seokreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana Onaj kodobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi lomljenječesnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.

Božićna pečenica

Prema narodnim običajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korene iz vremena verovanja prehrišćanstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva, a Crkva jeovaj običaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da pose Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsnahrana dobro dođe.

Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običajvezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkvaga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovošto su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.

Božić u urbanoj sredini

Postavlja se pitanje kako slaviti Božić danas, u izmenjenim uslovima života, naročito u urbanim sredinama, gdenema ni vatre ni ognjišta, šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Srbi suBožić, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškom ratnim uslovima u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slavitiu svetlim, prostranim, toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama Umesto velikog drveta u crkvi se uzme osvećena grančica badnjaka i slame.

The post Božićni praznici i običaji appeared first on Narodni.NET.

Venčanje u pravoslavnoj crkvi ima nekoliko pravila. Mladoženja ne sme biti mlađi od 16, a mlada od 14 godina. Mladenci ne smeju biti u srodstvu u pravoj liniji, bez obzira na stepen, niti kumovi ili srodnici po usvojenju. Pravoslavna crkva priznaje razvod i ponovno venčanje, ali do petog braka. Ovaj običaj postoji još od 10. veka, kada je vizantijski car Lav Šesti Mudri tražio od crkve da odobri obred i onima koji su već ranije imali brak. Kasnije je uspeo da dobije blagoslov i za svoje četvrto venčanje, tako da od tada pravoslavna crkva priznaje četiri braka. Venčanje u crkvi može se obaviti svakog dana osim srede i petka, koji su posni. U vreme velikih postova, crkva ne vrši ceremoniju venčanja. To podrazumeva vreme od božićnog posta do Svetog Jovana kao i dane Usekovanja i Krstovdana. Kako bi venčanje uopšte bilo obavljeno, neophodno je da mladenci i kumovi budu kršteni. Venčanje se obavlja u parohiji gde živi mladoženja. Mesto venčanja je isključivo hram. U slučaju nužde ili bolesti nekog od mladenaca, venčanje se može obaviti i u domu mlade ili mladoženje, uz odobrenje episkopa. Venčanje se najčešće mora zakazati najmanje mesec dana ranije kod sveštenika. Prema običaju, crkvena venčanja se obavljaju pre podne, zato što se tada sunce rađa i napreduje.

Tok venčanja

Pre venčanja potrebno je pripremiti nekoliko rekvizita, a to su burme, crno vino, pehar, sveće kupljene u crkvi i srpsko belo platno. Burme simbolizuju večnu vernost, i ne skidaju se do kraja života. Mladenci u rukama drže sveće, simbol čistoće i nevinosti. Sveće kasnije ostaju u crkvi, ali mogu se i poneti kao uspomena. Mlada u crkvi mora imati pokrivena ramena, a i ostali gosti bi trebali da budu pristojno obučeni. Veo preko mladinog lica je zanimljiv običaj. Naime, kada je mlada isprošena, ulazi u novu porodicu. Onda do venčanja odlazi kod neke rođake ili tetke, kako je neko ne bi ukrao. Na dan venčanja nosi veo preko lica jer tog dana ona više ne pripada porodici iz koje potiče, a još uvek nije ni ušla u novu porodicu, tako da je veo štiti od zlih sila koje bi je mogle pronaći i ukleti. Veo se diže kada je mladoženja poljubi, pošto je tada on štiti od zala.

Mladenci i kumovi prvo ulaze u crkvu i celivaju ikonu. Staju ispred oltara, a zatim sveštenik vrši čin prstenovanja. Mladenci tada stavljaju burme na četvrti prst desne šake. Daju zavet vernosti pred sveštenikom i Bogom. Posle čina prstenovanja, mladenci i kumovi odlaze sa sveštenikom u centralni deo hrama, kako bi obavili čin venčanja, koji se vrši u apsolutnoj tišini. Nakon što pristanu na brak, mladenci predaju sveće kumovima, a sveštenik im vezuje desne ruke belim platnom, u znak večite vezanosti, sloge, uzajamnog pomaganja i ljubavi. Sveštenik čita molitve, a zatim mladencima na glave stavlja vence, odnosno krune, koje predstvljaju život mladenaca pre venčanja. Mladenci zatim piju vino iz pehara u tri navrata. Vino simbolizuje događaj kada je Hristos pretvorio vodu u vino. Po završetku ceremonije venčanja, često se pozivaju neoženjeni momci i neudate devojke da ispiju malo vina iz pehara jer se smatra da će se onda sledeći udati ili oženiti. Posle toga, mladenci i kumovi hodaju u krug oko Jevanđelja, prateći sveštenika, uz pevanje tropara. Krugovi predstavljaju večnu vezu supružnika, a obilazi se tri puta u slavu Svete Trojice. Venčanje se završava kada sveštenik blagoslovi volju mladenaca rečima: “Gospode, Bože naš, slavom i čašću, venčaj ih!”

The post Srpski svadbeni običaji – drugi dio -(ceremonija) appeared first on Narodni.NET.