Šnajderice, krojačice bilo je iznimno cjenjeno zanimanje
Ženske šnaiderice su šivale suknje, bluze, jakne, pregačice…
Šnajderice su po selu obično bivale samouke žene koje su bile vješte u šivanju, ukrašavanju i pucovanju istog. Išlo se šnajderici i u drugo selo ako je bila poznata i ako ti sašije „kako niko nema“. Ta izreka i taj način šivanja, ali i — ručnog rada — zato i jesu bili – unikati – što se ništa nije pravilo ,,isto“. (Osim obuće i muške odjeće.)
Pjevali su momci:
Cura nosi maramu farbarsku
lijepa li je – majku joj bećarsku.
Farbanje bojanje zaboravljeno staro zanimanje
Farbare – farbarice — izrađivale su marame ”farbuše”
Svaki grad, a poneko i selo imalo je radionu za farbanje: platoa, pređice za pritkivanje i vez, za farbanje vune, za tkanje i vez vunom, za farbanje platna zvanog ,,farbar“ za kajanje, marame „farbarice“ tamo su se naručivale u farbari za na glavu — i na vrat – sa svim mogućim mustrama: tufnama, bocama, lozama, lozicama, čelima… nije bilo djevojke koja nije imala farbaricu maramu. Cure i mlade snaše nosile su bijele i žute farbarice, a kasnije kroz život smeđe i plave – a za kajanje crne marame.
Opširnije: prirodna sredstva za bojanje tkanine
