Krštenjem čovek postaje hrišćanin i član crkve. Krštenje se još naziva i Sveta tajna i njenim primanjem, čovek ima pravo i na sve ostale tajne i obrede u crkvi. Iako bi po pravilima crkve krštenje trebalo da sadrži tri molitve i nekoliko obreda, veremenom je došlo menjanja tradicije, pa su ostala samo dva segmenta Svete tajne: znamenje i krštenje.
Znamenje
Nekoliko dana posle porođaja, vrši se znamenje deteta. Neko od mlađih ukućana ili srodnika, odlazi kod sveštenika sa flašom vode. Sveštenik osvešta vodicu i stavi u nju jedan stručak bosiljka. On tada daje detetu ime koje ono nosi do krštenja, takozvano, ime na znamenju. Ovaj obred vrši se u spomen dana kada je Hrist dobio ime, osmi dan po rođenju. Osveštana vodica nosi se kući i po narodnom običaju dodaje u vodu za kupanje deteta narednih 40 dana, tačnije, do krštenja.
Krštenje
Posle sedmice ili dve dana, kada dete malo ojača, može se izvršiti krštenje. Crkva preporučuje da se krštenje obavi što je pre moguće, kako dete ne bi umrlo nekršteno, u slučaju prerane smrti, jer se onda nad njim ne može izvršiti opelo. Krštenje se vrši u hramu, manastiru ili crkvi, ali može i u domu roditelja.
Za krštenje kod kuće potrebno je pripremiti posudu s vodom, bosiljak, kandilo, žar, tamjan i sveću. Osim toga, treba pripremiti i krsnicu, platno bele boje, veličine 1-1,5 metar, u koje se dete uvija posle krštenja. Bela krsnica simbolizuje nevinost, čednost i bezgrešnost, duhovnu i telesnu čistoću. Posle krštenja, voda se izlije u neko cveće ili na mesto gde se ne gazi. Kuću i prostoriju u kojoj će dete biti kršteno treba svečano opremiti jer je krštenje veliki događaj u životu deteta. Ukoliko se dete krštava pre četrdesetog dana od rođenja, majka ne bi trebala prisustvovati obredu, pošto se, po crkvenom verovanju, žena četrdeset dana posle porođaja smatra nečistom.
Vreme krštenja
S obzirom na to da dan krštenja obavezno prati i gozba, preporučljivo je da se ne obavlja za vreme posta. Ukoliko je krštenje ipak na posni dan, obavezno je služiti isključivo posnu hranu, kako se ne bi vršio veliki greh. Preporučljivo je da se roditelji pričeste isti dan kada se dete krštava.
Kum na krštenju
Kum daje ime detetu, on je svedok njegovog krštenja i njegov duhovni otac. Kum mora biti pravoslavne vere, kršten, punoletan i čistog i moralnog života. Roditelji ne mogu biti kumovi. Kum u ime deteta čita pravoslavni Simvol vere, sjedinjuje s Hristom i odriče đavola. Njegova je dužnost da se u daljem životu brine o verskom vaspitanju deteta. Među Srbima se institucija kumstva uzdiže u visine pa se kaže: „Bog na nebu – kum na zemlji“.
Krštavanje odraslih
Odrasla osoba koja želi da se krsti mora to da želi iskreno i po slobodnoj volji. Za krštenje se treba pripremiti najmanje sedmodnevnim postom i pričešćem. Iako i odrasli na krštenju trebaju da imaju kuma, sami čitaju Simvol vere. Odrasli se mogu krstiti i oblivanjem vode, ali, u hramovima u kojima ima krstionica postoje i svlačionice i specijalne bele haljine za odrasle.
Krštenje u nuždi
U slučaju da se dete razboli pre krštenja i dođe u životnu opasnost, može se izvršiti takozvano krštenje u nuždi. To krštenje može da izvrši svaka krštena osoba tako što će politi dete vodom i izgovoriti nekoliko jednostavnih molitvi koje su i inače sastavni deo krštenja.
