Što znači dalmatinska serenada, toliko puta spomenuta i toliko puta opjevana….
Kad seje udovac ženi, onda bi mu klapa, prijatelj i dičurllja došli škrabat isprid kuće na raznorazne načine – po bačvama, po važima, laminima, po starima motikama. Znalo se i tikvu izbužat, stavit u nju šterigu i nabit na kolac i s tim tako hodit po noći. Bili bi rekli da se večeras gre u sorinadu (serenadu). Pojavom malo bolje tehnike, onda se znalo poć Škrabat i sa motornim pilama (bez lanaca). Kad se čulo škrabanje, znalo se reć – Aha, niki seje udovac oženi. Ako je udovac bi malo promućuran, zna bi počastit klapu (malo pušurata ili s čim drugim za se osladit) i tako bi spriječi škrabanje jer više ni bilo gust pošli škrabat. Ali, ako ne počasti klapu, svaku bi mu večer dolazili. Što se je više judi, to je bilo gore škrabanje. Znalo je to bit i po cilu setemanu. Ako se kojim slučajem ženi udovac i udovica, onda bi ćapali duplu batudu, i po 2 setemane. Znajući što ga čeka, udovac se zna i oženit potajno. Neki su znali i uteć na valu ili u bašćinu da ih ne ćapa škrabanje, ali je i tamo klapa znala doć. Prema svjedočanstvima, jedna je serenada u Potirni skoro završila i tragično. Zadnja serenada je bila 70-ih godina.
Kazivač – Veljko Zavela Plćulin
Riječnik, stare priče i običaji otoka Korčule i promorja.
Hvala gosp. Stjepanu na poslanim tekstovima!
Više o običajima na Korčuli u knjizi “Da se ne zaboravi…”
