U selima Negotinske krajine, nekada se upraznjavao jedan zanimljiv obicaj – takozvano “strndzanje”, sto bi znacilo milovanje, ljubljenje, mazenje izmedju mladica i devojaka koji nisu bili u vezi. 
Istrazivanjem ovog lokalnog obicaja, saznalo se da je strndzanje znacilo da je momak mogao sa svakom devojkom, i obrnuto, a dogadjalo se i da vise parova bude na jednom mestu. Ovakva sloboda mladima je bila dozvoljena u odredjenim prilikama, kad su sabori, vasari, seoske igranke. I same majke, prosto su gurale kcerke u narucje mladica, a cesto i same prisustvovale strndzanju. Ipak, to nije bila ljubav bez granica, znalo se dokle se moze i sme – sto znaci da je muska ruka smela samo do pasa, sve ostalo osim ljubljenja i mazenja bilo je nemoralno i nedopustivo.
Uvece bi u selima bile sedeljke. Mlade devojke su prele i plele vunu uz vatru. Momak bi se prikrao devojci, zgrabio vreteno ili nesto drugo njeno i pojurio u mrak. Devojka bi ustala, potrcala za njim, da, kao vrati vreteno, a svi su znali da je otisla da se ljubi i miluje. I eto to je bilo strndzanje. Ipak strndzanje se najcesce desavalo na igrankama. Momak je birao devojku, a onda su poljupci i zagrljaji bili neizbezni. Devojke zbog ovakvog ponasanja niko nije ogovarao. Naprotiv – one su smatrane boljim devojkama i bolje su se udavale…
