U Babinoj Gredi se svake godine održava priredba “Konji bjelci”
Babogreci svi vele
da se bule ne boje.
A kad spaze jednu bulu,
Babogreci svi u lulu!
Na lulu uniđu, kroz kamiš iziđu!
Kažu, krenijo Babogredac za Vinkovce na vašar, kroz šumu Banov dol, na Cernu, Andrijaševce, Rokovce. Već na kraj Donje Male (staro ime jedne od babogredskih ulica) zapalit će lulu i sto (stao, počeo) masatom o kamen kremen kresat, suvu gubu priredijo, pa kreši, kreši, a neće da upali i tako do prid Vinkovce (otprilike 30 kilometara) došo i istom (tek) mu onda uspjelo lulu zapalit, a on će: “O vidi, neblaka ti, ja od ajnc upalijo!”. Rad tog se nespretnjakovićima, kojima nješta ne ide od ruke, kaže: “A, ti to od ajnc (od prve), ko Babogredac?!”. Eto, tako je Babogrecima primenka LULANI prišita.
httpv://www.youtube.com/watch?v=NJ3NK-lpAjM
Ali Babogrece i DRUSE, DRUJE zovu.
Babina Greda je veliko selo, kilometrima dugačko, najveće selo u voj našoj Posavine. Evo, kako je Babinu Gredu baba Ruža Kneževića-Aleksina opjevala:
Uvom selu sedam šora ima,
A i svaki od crkve počima.
U pol sela lipa crkva stoji,
Danju, noću, ona zvizde broji…
Samo Donja Mala priko 400 numera (kuća) ima, a ge je još, molim vas lipo: Jelas, Mlaka, Berava, Čevatovo, Polovinja Mala, Savska i mlogi sokaci. Ne znaju se ljudi, morda se svi nit ne sretnu u svom viku. Kad tako nediljom crkve dođu, znali su đedovi jedan drugog pitat: “Jel, drusa (druže), a odakle si ti ? Čiji si ti, drusa, a?!”. U staro vrime, dok se po stanovima bivalo, bilo je takog svita, koji su samo jedamput priko godine (za Božić) u selo dolazili, pa ni nikako čudo da se nisu znali. Znala se ista godišta, koji su škularci bili, koji su zangot (zajedno) na Pijave, u Rusije, Galicije ratovali…
Gundičanji Babogrece najviše začikavaje, babogreckom govoru posprđuju se: “Ošo pitol u vrtol i pokvarijo mi sav posoli” (Otišao pijetao u vrt, i pokvario mi sav posao). A zapisali smo i ove: “Ge si bila divo? Bila sam kod dive, diva rodila divu, a diva samo reve, reve! (Gdje si bila, djevojko, curo? Bila sam kod djevojke, djevojka djevojku rodila, a djevojka samo plače li plače)”, “Oj ti ćeri ćere moje, kaži ćeri ćere svoje, ćerinojoj dite reve!” (Oj ti kćerko kćerke moje, reci kćerci kćerke svoje, kćerkino joj dijete plače).
httpv://www.youtube.com/watch?v=0xCy9tTeV5I
Od Sikirevčanja čusmo kako Babogreci kirvaj, svetog Lovru, trače (slave).
Babogreci uvate pitla matoraša (staroga pijetla)i pod uborak (varićak, krinju / okrugla drvena posuda) ga metnu, pa gledaje idu l’ gosti od Sikirevac, Gundinaca, Kruševice i Šamca, il morda od Štitara. Vide l’ gosti da ne idu, a oni pitla puste, nek još kokice gazi, i opet kirvaj otrače.
O Babogrecima priča se bezbroj šala, oni su po tome apsolutni rekorderi: priguravali su crkvu na slaninama, vukli bika na toranj da popase travu, nasadili kobilu na bundevu, kroz šumu nosili ljestve dužinom…
Babina Greda konji bijelci
