Svadbarsko – Svatovske pesme iz vlasotinačkoga kraja-Povlasinje
Piše: Miroslav B Mladenović Mirac (1948.g.) lokalni etnolog i istoričar iz Vlasotinca, jug Srbije, republika Srbija
31.januar 2014.g. Vlasotince, republika Srbija
Svadbeni običaj je zauzimao važno mesto u životnoj zajednici. Za njega se spremalo čitavoga života. Živelo se za taj dan-još kada se dete rodi, potom odraste i dosegne zrelosti devojke za udaju i momka za ženidbu.
Majke su još od vremena početka detinjstva, do devojaštva učile svoje ćerke da predu, tkaju i vezu i spremaju darove za svadbeno veselje.Prema darovima se cenila spremnost devojke za udaju i bogatstvo njene porodice za davanje miraza.
Pored mnogih svadbenih rituala, sam čin pripreme devojke i momka za taj svečani čin radosti kuće, cele rodbine , u prošlosti do polovine 20 veka zauzimalo i veselje i pesma uz narodne instrumente.
Tom radosnom događaju za momka i devojku i njihovu rodbinu, posebno mesto zauzimaju u tim ritualnim igrama i pesmama: devojka, momak, svekrva, dever, kum i starojko (pobratim). Rastanak od kuće, majke i kućnog praga je nekada dirljiv i u samoj pesmi se iskazuju emotivna osećanja radosti odlaska devojke u novom domu momka.
Svi ti radosni trenuci ljubavi, stupanja u bračnu zajednicu i nastavka živtnog ciklusa u zajednici se održavaju u jednoj drugoj formi sadržaja sa elementima arhaičnosti iz starih vremena patrijahalne zajednice.
Svadbarsko-Svatovske pesme su pevane kada se pletu venci, kada kondirdžija sa rakijom i kitenim kondirom zelenilom i parama poziva u svatove, kada se devojka priprema i oblači za odlazak iz kuće, kada se svatovi sa kumom i starojkom odvodi i dovodi devojka u momkove dvore, kada se devojka prati za vodu da donese sa kladanca……
Pisac ovog članka je i sam kao dete i momak, a i na sopstvenoj svadbi slušao a i često zapevao mnoge svadbarsko-svatovske pesme, koje su ostale kao trag jednog radosnog trenutka života na selo u planini Povlasinja.
Pesma ona svadbarsko-svatovska je uvek bila setna i vesela kada se slušala i danas često sluša uz arhaični zvuk starih muzičkih instrumenata na mnogim svadbenim veseljima na jugu Srbije i danas na početku 21. veka.
Zato se i ovde ostavlja taj trag u vidu zapisa da se otrgne od zaborava igra uz stara narodna kola i dalje izvode stari svadbarski običaji uz savadbeno-svatovske narodne pesme na jugu Srbije i Balkanu.
Svadbarske-Svatovske pesme
Kad treba da se premenjuje devojka, dolazi se kod devojke i donosi joj se premena.
Kad se mlada nevesta premenjuje, na vrata stoje dve i dve devojke i pevaju:
1. Premenjuvanje(Oblačenje) devojke (1)
„Kude je majka ,da vidi bel’ premene
Majka mesi bel’ pogače-nevidi
Kude je tatko da vidi
Tatko broji žute pare-nevidi
Kude su braća da vide
Broje bel’ premenu-nevide
(„Poje četiri devojke-dve po dve se izmenjuju, nabrzinu se peva, nerzvlači se-isto se poje kao u lazarice)
A kada devojke premenjuju devojku momka, onda one pevaju pesmu:
2. Premenjuvanje(Oblačenje) devojke (2)
„Splitajte dobru devojku
Vikajte majku da vidi
Majka nevidi
Sprema bel’ pogače
Vikajte tatka da vidi
Tatko broji žute pare-nevidi.“
(„Poje četiri devojke-dve po dve se izmenjuju, nabrzinu se peva, nerzvlači se-isto se poje kao u lazarice)
Zapis: 1981. godine selo Kruševica
Kazivač:baba Julka Lepojević(1900.g, devojka i udata u selo Kruševica, a pesme se pevale između 1912-1945godine. Nepismena.
Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, SO-e Vlasotince, republika Srbija i lokalni etnolog i istoričar
Kada se devojka premenjuje često se pevala i makedonska pesma:
Crešnja se od koren korneše
Devojka se od majke deleše (2)
Proštevaj, majko, proštevaj
Proštevajte mili rodnini (2)
Do sega sum maja u slušala
Od sega će slušam svekrva (2)
Od sega će slušam svekrva
Svekrva, svekar i jatrva(2)
Svekrva, svekor jatrva
I najmaloto mi deverče (2)
Zapis: 1979. godine selo Donji Dejan
Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, SO-e Vlasotince, republika Srbija i lokalni etnolog i istoričar
O devojačkim darovima govori i pesma:
Šta se beli u planini
Šta se beli u onoj planini?
Dal’ je inje il’ belo kovilje?
Nit’ je inje, nit’ belo kovilje,
Već devojka dari rasprostrala.
Kazivač: Nada Ašanska((Po kazivanju Nade Ašanke-Ašanska(grci) stočarska porodica živela na bačiji sama u planini između sela Komarica i Crna Bara, a doselila se u selo Boljare krajem 20. veka; podvukao M.M)
Zabeležio: Milosav Milovanović-Boljarac, učitelj i profesor ruskog jezika iz s. Boljare, živi u Bačku Palanku
Kad se momak premenjuje(oblači) devojke mu pevaju pesmu:
Premenjuvanje(Oblačenje) momka
“Vikajte majku da vidi,
Majka nosi bel pogači,
Vikajte tatka da vidi,
A tatko si toči:
Rujno vino pa ne vide
…………………………………“.
(„Poje četiri devojke-dve po dve se izmenjuju, nabrzinu se peva, nerzvlači se-isto se poje kao u lazarice)
Zapis: 1981. godine selo Kruševica
Kazivač:baba Julka Lepojević(1900.g, devojka i udata u selo Kruševica, a pesme se pevale između 1912-1945godine. Nepismena.
Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, SO-e Vlasotince, republika Srbija i lokalni etnolog i istoričar
Ujutru prvog dana svadbe, u dvorove mladoženje skupljaju se svatovi, malo zameze, popiju po koju rakiju i krenu po devojku. Kada se polazi za devojku, onda se momak briči i devojke mu pevaju pesmu Bričete Pavla:
Bričete Pavla
„Bričete Pavla ne vidi
Zovete majku da ga vidi
Majka mesi pogače-nevdi
Majka sprema da vidi“
Zapis: 1981. godine selo Kruševica
Kazivač:baba Julijana(Julka) Lepojević(1900.g, devojka i udata u selo Kruševica, a pesme se pevale između 1912-1945godine. Nepismena.
Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, SO-e Vlasotince, republika Srbija i lokalni etnolog i istoričar
Kad se ide po devojku se peva (kad dolaze svatovi momka, ispred kapije devojke su pevale pesmu):
Natrag kićeni svatovi
„Natrag, natrag kićani svatovi
Ova devojka nije još za udaju
Još ima vremena za udaju.“
Zapis: 1979. godine selo Kruševica
Kazivač:baba Julijana (Julka) Lepojević(1900.g, devojka i udata u selo Kruševica, a pesme se pevale između 1912-1945godine u svim selima Gornjeg Povlasinja. Nepismena.
Zabeležio: Miroslav Mladenović nastavnik OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, SO-e Vlasotince, republika Srbija i lokalni etnolog i istoričar
Kumu i starom svatu(starojku-pobratimu):
Pojdi mi, pojdi, mlad kumu
Pojdi mi, pojdi, mlad kumu,
Doma te čekaju tri zdravice:
„Prva te čeka da venčaš,
Druga te čeka da krstiš,
Treća te čeka da strižeš“
Zapis: 1978. godine selo Kozilo
Kazivač:Evgenija Zdravković, devojačko Radojičić, rođena u selo Dobro polje(Crna Trava), rođena 1897. godine
Zabeležila: Milovanka Pešić(1957.g rođena u selo Kozilo) udata u Vlasotince, profesor srpskog jezika
Pojdi mi, pojdi starejko
Pojdi mi, pojdi
pojdi, Starejko,
Pojdi, postupi,
Doma te čeka
vruća rakija,
Doma te čeka,
Crveno vino,
Pojdi, postupi.
Zapis: 1978. godine selo Kozilo
Kazivač:Evgenija Zdravković, devojačko Radojičić, rođena u selo Dobro polje(Crna Trava), rođena 1897. godine
Zabeležila: Milovanka Pešić(1957.g rođena u selo Kozilo) udata u Vlasotince, profesor srpskog jezika
Svekrvi:
Svekrvo, svekrvice
Oj svekrvo svekrvice
Što ti dođe u naše selo.
Da li zatkiv da zatkivaš
Da li zavez da zavezuješ
Ili zaplet da zapleteš.
Biti zatkiv da zatkivam
Niti zaplet da zapletem
No sam došla po devojku.
Zapis:1976.godine selo Boljare, Vlasotince
Kazivač: Milošević Olga selo Boljare
Zabeležili: Ljiljana Milošević učenica i nastavnik Miroslav Mladenović OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica, SO-e Vlasotince, republika Srbija i lokalni etnolog i istoričar
Iz rukopisa:
NARODNE UMOTVOREVINE IZ VLASOTINAČKOGA KRAJA-POVLASINJE
Običaji, verovanja, izreke,narodni govor, zdravice, zagonetke, narodni recepti i lečenje lekovitim biljem,
Autor: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar, jun 2007. godine Vlasotince, republika Srbija