Lisica i majmun, putujući u istom pravcu, stanu se prepirati oko plemenita podrijetla.
Kad su, raspravivši međusobno već mnogo toga, došli do nekoga mjesta, majmun se obazre i glasno zastenje. Kad ga lisica upita za razlog, majmun joj pokaže nadgrobne spomenike i reče:
»Kako da ne plačem kad gledam nadgrobne stupove slobodnjaka i robova, mojih, pređa.«
Ona će mu nato:
»Samo laži koliko ti god dragoj jer nitko od ovih neće ustati i pobiti te.«
Tako se i lažljivi ljudi najvećma hvale tada kad nema onih koji bi ih pobili.
