Poslovi su razdiljiti ljudem i ženam. Na to se u današnje doba ne pazi; čoek radi i što spada na ženu, a žena što je više čoekovo. Tako ljudi nosaje djecu po putu, pomažu ženam, kad su ižnice [kad je njihov dan za kuhanje], nosu vodu, drva, a to je sve ženski posal. Žene opet radu što bi morali ljudi, ko što: siku drva, čistu štale, ćeraje (kočiraje) [kočijaše] konje pod koli, a za nuždu gradu i idu u drva. Malo je ružno vidit, ge čoek radi ženin posal, a žena čoekov, pa se s tim kućani dan na dan sprdaje [rugaju]; ‘vi pak za to aju i ne aju [mare i ne mare] . Žene ipak nigda ne uzimlju u ruke puške i pištolje, a ljudi nigda ne predu, ne tku [tkaju] i ne paru rubine. (Za nuždu i peru rubine, mise kruv i spremaje jelo, ako im nema tko drugi to uradit.) Koji čoek radi i ženski posal, sprdaje mu se: „žensko”, a koja žena radi čoekove poslove, kažu joj: „muškara”.
Prid ženom ni dobro „o njoj” govorit, jer će mu se osvetit ma bilo kad, još je gorje ženu pred drugima ogovarat.
Sve, što čoek zna, more reć i žene [ženi]. To se more reć samo pravoj i virnoj žene, koja ne će čoeka šale odat. Pred svojom se ženom ne sme reć, ako čoek koju drugu volje [voli]; žena bi pobudalila, da joj to čoek zazbilja rekne. Kad ga ona za drugu tronfa [prigovara], more se našalit i reć: „Pa je, da je”, al zazbilja ne sme reć, jer eto svađe do smrti. To isto gilta i za žene. Kad već jedamput obodvoje ostaru, mogu jedno drugom pripovidat sve svoje, pa i to, jesu l’ kog drugog voljeli. To se više uzima za šalu nego za istinu pravu, pa ma i bila istina.
Žene se kupaje tako, da si maramom okomoću život počam oko pasa, a dol maramu pušću [puste]. Na prsje si samo metnu maramicu, koja se sveže oko vrata, da joj se sise ne vidu. No žene rađe sise pokrivaje, više to radu cure, jerbo kažu, da se po njima more lako poznat, jesu l’ cure, il su već š njekim bile. Zatečemo l” ženu golu il samo na po golu, ona se bržje bolje pokrije, da joj se stid ne vidi, a ne da bi bježala. Na to više pazu cure nego udate žene; više udovice nego druge.
Žene se svoji ljudi ne stidu puno; š njima se i kupaje, kad lan kvasu, a budu katkad i sasvim gole. Tuđi’ se ljudi stidu, al ne toliko, koliko momčića i momaka, a to rad toga, da ne bi neuke naljutili, da bi mogli zbog toga i nagraisat [nastradati] (muški).
Cure se jako stidu, i to mlogo više momaka nego ljudi. Momak bi ju mogo rad toga i ostavit il po selu koešta napripovidat, a čoek ako i pripovida, ne će mu se puno vjerovat.
Žena se žene puno ne stidi, a i zašto bi, kad su jednake. Isto se tako matere (a i druge žene) ne stidu prid svojom malom djecom. Čim je dite (bilo muško il žensko) staro pet godin, odma se matere pred njima stidu; ne toliko rad stida, koliko rad drugog . . . (Djeca, nenavična na to, pitali bi za to, pa bi i’ bilo stid, i ne bi znale, šta bi rekle.) Cure se opet stidu djece više nego matere i nego drugi žena. I babe se stidu, al manje nego cure, a manje nego žene. Kako su starje žene (babe) bile svačije i ničije, doživile tog puno, stidu se, al ne puno, osobito ne prid djecom. Svoji se ljudi baš ništa ne stidu, nego sinova i tuđi ljudi.
Nadražit, opipat il pomilovat žensku (ženu) zamjerava se, al ne odviše. Trefi l’ se to na putu, a još u mraku, ne brani se ženska premlogo, još ako su sami; al kad je dan il još njetko gleđe, žena so otripa [otima] i brani, a u drugu joj ruku milo. Otripa se, da ne bi tko čoeku nalago, da je tuđa a ne njegova. Je l’ čoek pjan, koji ženu dira, zamira mu su, al ni polovicu no koliko triznu. Pa i isti ljudi ne zamiraje ni svojoj žene, ako vidu, ge i’ pjanac napastuje, ge se š njom šali.
Cure se dodit [dotaknuti], nju pomilovat, to jo toliko ko metit slamu u vatru. One se najviše stidu, ako tko glede, pa ako je to još i čoek, koji ju bantuje [zanovijeta, zafrkava]. Ako tko glede, cure je stid ujme tog, da će ju skudit, pa ne će imat sreće; reć će: „Al je nepoštena”. Našali l’ se momak s curom, ne zamira mu se premlogo, ako se cura i stidi, kad je tko od njezina roda blizu. Cura so brani i govori: „Mani se”, „gadu”, „prste seb”, „kani se”, „ne diraj u me”.
Cura se ne stidi puno svog momka niti svoji drűga. Često se rad toga pobiju i po seb potrgaje, što tko curu dira, pa još ako ne volje momka il čoeka, koji se š njom šali. (U curu ne dirat, ko ni u crkvu.) I momci se češće rad toga med sobom pobiju. Tko curu napastuje, oće da se š njom pošali, dobije lako razbit nos. Ona se otripa i otripa, pa što bude.
Stid u muškaraca
I muški pazu na stid, al ne toliko ko ženske. Ne more se točno kazat, da se momci više stidu od ljudi; stidu se podjednako. Muški pazu na stid, kad se slaču. Najprije skinu gaće, pa druge navuku, potlje tog rubinu, pa navuku (obuku) drugu (More se i rubina prije skinit, ponda gaće, kako tko oće).
Muški se prid muškima puno ne stidu, malo više prid ženskima, a jako malo prid djecom. Otac se i mati stidu djeteta, kad je već sedam godin staro, prije ne. — Kad se muški kupaje, najviše su sasvim goli. Kod toga ipak pazu, da su parnjaci, što se zangot [zajedno] kupaje, da ne mlogo mlađi. Naiđu l’ žene il cure, ge se muški kupaje, muški se malo rukom pokrije, a ženske se okrenu. One se više ustidu nego oni.
Druženje
Muški se prema ženskima malo obzirnije vladaje nego prema muškima. Muško ko muško rukuju se, pitaje za zdravlje,o koječem razgovaraje, al’ najviše o svojoj nužde, brige i poslu. Kad su pak sa ženskima, rukuju se (ako se nisu skoro vidli), poljubu (ako su rod) i odma pitaje za rod, za oca, mater, djecu, usiv, vinograde, kukuruze i za svinje.
Je l’ muškarac sa ženskima na poslu, na sokaku il u razgovoru, ritko će se trefit [pogoditi], da ju ne će ma najmanje nadražit, seb privuć, zagrlit,
i to ako nisu nikaki rod il ako ni veliki rod blizu nji.
Muško to s muškim ne radi. Što je svoje (rod), to se zagrli, poljubi, po licu pomiluje i razgovara. Uopće: muški su prema ženskima obzirniji i meklji nego prema muškima. Bolje pazu, šta će reć i kako će iskitit, nego kad su s komerati[drugovima].
Djeca volju bolje ženske nego muške; više su priklona matere nego ocu. Oca i više poštuju, više ga se boju nego matere. Mater više put i poljubu, njoj su više na krilu, njoj su ulaznija nego ocu.