Vratit ćemo se malo u vrijeme naših baka njihovog načina života i pripremanja kave.
Tekst je pisan starohrvatskim dijalektom od prije nekih 150 godina.
Pranje kave
Nije dobro kavu odmah peći i kuhati, čim je kupimo, već ju treba ponajprije oprati. Ako se kava opere, dobije tek, oprane kave toliku moć koliko je ima jedva poldrugi dekagram neoprane.
Kava se tada nesmije previše i pržiti da bude crna kao ugljen. Najprije valja sve smeće, kamenjčiće itd. odstraniti potom pako neka se metne u toplu vodu (ne vruću) jednu ili dvie ure, zatim treba kavu usipati u kakovu krpu ili papir, da se posuši. Mnogo kave najedanput prati nije shodno, jer bi nešto vlažna ostala i stala pljesniviti.
Kada kuharica kavu pere, vidi se takodjer, da li je cvietokrasna (farbana) kava, što se jako gusto pripeća, i kod najdraže kave: farbana kava bojadiše takodjer vodu, u kojoj se pere — obično zelenkasta, te pusti zelena znamenja na papiru, na kojem se suši. to zelenilo škodi čovječem zdravlju, pa zato je iz tog gledišta pametno, da peremo kavu, jer onda nije više zdravlju škodljiva.
Kava
Kavu pročisti, opeci u zemljenoj šerpi neprestano miešajuć, dok se počne zapražavati tj. zacrnjavati, a kad postane mrka, sasipji ju u duboku zdjelu, poprskaj malo hladnom vodom, poklopi zaklopcem i treskaj da se uznoji, onda ju u mužaru stuci ili u melincu promelji. Od samlivene uzmi 3 deka na šalicu, metni u čist lončić, u kojem već vri čista voda, daj da prokipi, a kad hoće da izkipi, odmakni, ostavi časak i ulij u kavnicu ako se tako neizčisti, prilij malo hladne vode, da bude bistra.
Kava se pije crna sa sladorom i biela s mliekom ili vrhnjem dakako osladorena.
Da pržena kava neizhlapi
Kava se zato prži, da se krene iz nje ona mirisna stvar, što no se zove kavanina (cafein), i koja kavi cienu daje. No ta kavovina je kao žesta ili etir pa kad ju jedanput kreneš, odlieće u zrak. Zato spržena kava, kad se podugo čuva, nevalja ma kako ju skrivali u kutije i zaklopnice (škatulje), ona će napokon izhlapiti. S toga vješta kuharica nikada neprži kave više nego što im treba. Al je stvar neprilična i za mnogu kuharicu nemoguća pržiti svaki dan kavu. Da ti pako spržena i semlivena kava opet neizhlapi, tomu ima jednostavno sredstvo: pospi ju dok je još vruća, stučenim sladorom (šećerom): ovaj će se do vrušine otopiti, kavu tvrdom korom obviti, te takovu kavovinu kao uhvatiti, i pustit će ju istom onda kad se kava uzkuha. Razumjeva se, da ti onaj slador nije propao, nego da će ti sladiti kavu. U ostalom netreba toliko sladora za posipanje, koliko se meće u kuhanu kavu, da se ohladi. Stvar je take dokučljiva i pametna, da će ju gospodarice i kuharice naše valja pokušati, a mužkarci je na to nagovoriti buduć se i onako tuže na slabu kavu.
