Smatralo se da je to jelo veoma izdašno i veoma ukusno,
Bungur spada u takozvana »slavska« jela.
O slavi su gotovo redovno bila služena ova jela: Čorba od mesa, kupus sa mesom (obično sa ovčetinom) i ćevap, ako je slava padala u vreme posta, onda se kao prvo jelo na slavi iznosila popara sa uljem i belim lukom.
Uz ta jela kada je svadba ili neka veća moba, gotovio se već spomenuti bungur pogotovo, ako pasulj nije dobro rodio.
Bungur se pravio od pšenice sa raznim vrstama mesa.
Što je više vrsta mesa — to će bungur biti bolji.
Prvo se kuva pšenica, pa se prva voda odlije i nalije druga topla voda.
Odaspe se voda i od drugog kuvanja i tek kad se metne treća voda stavi se različito meso isečeno na krupnije kocke, doda se soli, paprike, po neka suva ljuta papričica i dva—tri lovorova lista.
Sad bismo mi dodali i biber u zrnu, ali ga u starim receptima nema, jer ga tada nije ni bilo.
Bungur se kuva poklopljen na tihoj vatri, dok se meso i pšenica potpuno ne raskuvaju. On se jede bez zaprške, samo mu se na kraju doda beli luk istučen u avanu ili stupi.
Ovo je jelo potpuno iščezlo iz naših kuhinja, i ako je vrlo ukusno, veoma hranljivo i zdravo i naročito dobro za probavu.
