Plave šljive kad pod jesen sazriju, otresu se. Prvo se proberu za pekmez — raskalaju, izvade koštice i od kalanih šljiva, bez šećera peče se pekmez u kotluši. Kad je pečen, nalije se u zemljane lonce i zapeče u krušnoj peći iza kruha. Od preostalih se peče rakija.
Rakija šljivovica bila je glavno piće u slavoniji i bez nje i šljivika nije smjela biti nijedna kuća. Nije se opijalo, ali se moralo imati za sve prilike, jer drugog pića nije ni bilo osim vina, a trebalo je dočekati jesen i grožđe. Rakija se držala ti drvenim buradima koju su pravili za tu namjenu, ali i za vino, kao i kupušnjare, lužnice i kace za kom, majstori zvani: ,,pinteri“ t.j. majstori za drvenu burad i kace, kačice, žbanje i dr…Pjevalo se:
„Kad se Šolja rakije narolja
radi Šolja što je njemu volja!”
Kad se rodi muško dijete u kući ili više njih, ali i žensko: tu godinu kad se ispeče rakija šljivovica, zatvori se ujedno bure, otac ili djed „zavrani vran“ (udari drveni čep) i nitko više od ukućana ne smije otvarati to bure do svatova tog djeteta. Samo gazda u međuvremenu „ako bure popije” smije nadopuniti najboljom. Kad dijete naraste do ženidbe ili udaje, bure se otvara osam dana pred svatove. Pozovu se „uzovnici i zazovnici” kao i familija za pripreme, a prvo na probu i kušanje te dugogodišnje rakije. Ta rakija bude mekana i pitka za piti, ali vara (vata). Za razliku od drugog alkohola, ova rakija daje raspoloženje – ,,štimung“, veselje i pjesmu. Svake godine kad se ispeče rakija, gazda kuće rasporedi da se ima do nove. Ako se ide na njivu, ponese se „da se ne žeđa“ (nema na njivi dosta vode, ako se u zimu čuva stoka ili ide u šumu praviti drva, ponesu „da ne ozebu“, da se ugriju, ako dođu gosti, da počastiš, ako se pije za aldumaš „da nazdraviš’, da se ima za ,,kirbaj“ svinjokolju i kad ti dođu gosti). Pila se, nosila i nazdravljala nekad davno u tikvicama, da se ne ugrije i da se ne polupa, a nosila se i u džepu od reklje, za sve prilike – kad se pjevalo da ne „šteka grlo“. Ako se porežeš ili posiječeš motikom na kopanju, „da zalješ ranu“.
Tradicionalne tikvice za šljivovicu
Koristili su se još uz tikvice: polići i frakliči. ali u njima se rakija ugrije i nije ukusna kao u tikvicama, a ‘oće se i polupati kad ..svud dospi je”. Pjevalo joj se:
Oj rakijo, rako, ja te volim jako,
a ti mene rako. u šamac polako.“
