Kultura i umetnost, običaji i verovanja, lepota i mudrost življenja, čine tradiciju jednog naroda. Tradicija srpskog naroda bogata je i neiscrpna riznica koju treba otvarati, otkrivati, upoznavati i tako od zaborava sačuvati neprocenjive vrednosti koje čine lepotu duha našeg naroda.
Narodno iskustvo gomilalo se vekovima: radom, borbom sa prirodom i samim sobom, ali i večitim traganjem za novim i nepoznatim. Vremenom riznica se menjala, nekada je bila bogatija, a kada je narod bio potisnut teretom istorije bivala je oskudnija. Dolazak novog vremena i novih generacija, težnja da se ide u korak sa savremenim svetom, kao da lagano potiskuju ono što nam je u korenima.
httpv://www.youtube.com/watch?v=Y6msC4wKp6A
Narodni običaji Srba, kao svojevrsna baština jednog naroda, pokazuju izuzetno živopisno i skladno upravljanje ljudi u vremenu i usaglašenost svakodnevnih poslova i životnih tokova sa svetkovinama koje ih prate i uveličavaju. Poljoprivredni radovi i stočarska proizvodnja u narodnom privređivanju, skupovi u naselju, u porodici okupljenoj oko jednog ognjišta, imali su iz dana u dan, u dosluhu sa prirodnim menama i pojavama, utvrđeno mesto, čas, sadržaj i način ispoljavanja. U običajnom životu srpskog naroda, čijih većih ili manjih skupina danas ima na svim kontinentima, sačuvani su do najnovijeg vremena, u punoj etnografskoj svežini, bogatstvo i čari prazničnih svetkovina. Skoro kao zagonetka može biti traženje odgovora na pitanje kako su se naši stari mogli snaći u veoma zamršenom i praznicima krcatom kalendaru. U 19.veku godina se delila na dva polugođa- đurđevsko i mitrovsko, svako sa svojim privrednim i poslovnim dešavanjima ili na četiri posta i naizmenična četiri mrsa između njih, a podela godine po praznicima i delovima između njih takođe je bila zastupljena. Jednu takvu podelu zapisao je Milan Đ. Milićević u Šumadiji: „…zima nastaje oko Malog Božića. Mali Božić je uvek u onaj dan u koji je bio i Božić
httpv://www.youtube.com/watch?v=hfJe4Bipdog
U koji dan je Božić, u taj dan je i Đurđevdan, ako nije prestupna godina od Božića do Đurđeva dana sedamnaest je nedelja. Sretenje je u pola šeste, a Mladenci u pola jedanaeste nedelje od Božića koliko je od mesnih poklada do Mladenaca, toliko je te godine Petrovskog posta, Spasovdan je u sedmi četvrtak od Velikog četvrtka, a Trojice u sedmu nedelju po Vaskrsu od Aranđelovdana do Božićnih poklada nedelju dana, a ona Božićni post šest nedelja u koji dan je Badnji dan, u onaj je Jovanjdan i Sveti Sava, u koji dan je Aranđelovdan, u taj dan su Nikoljdan, Ignjatijevdan i Stevanjdan u koji dan bude Vidovdan, u taj nedeljni dan padaju Petrovdan, Aranđeo, Ilija i Pantelija….“ i tako redom za svaki pojedini praznik u godini.
httpv://www.youtube.com/watch?v=21yhiVC-Gdk
