Uslovi za venčanje
Venčanje u pravoslavnoj crkvi ima nekoliko pravila. Mladoženja ne sme biti mlađi od 16, a mlada od 14 godina. Mladenci ne smeju biti u srodstvu u pravoj liniji, bez obzira na stepen, niti kumovi ili srodnici po usvojenju. Pravoslavna crkva priznaje razvod i ponovno venčanje, ali do petog braka. Ovaj običaj postoji još od 10. veka, kada je vizantijski car Lav Šesti Mudri tražio od crkve da odobri obred i onima koji su već ranije imali brak. Kasnije je uspeo da dobije blagoslov i za svoje četvrto venčanje, tako da od tada pravoslavna crkva priznaje četiri braka. Venčanje u crkvi može se obaviti svakog dana osim srede i petka, koji su posni. U vreme velikih postova, crkva ne vrši ceremoniju venčanja. To podrazumeva vreme od božićnog posta do Svetog Jovana kao i dane Usekovanja i Krstovdana. Kako bi venčanje uopšte bilo obavljeno, neophodno je da mladenci i kumovi budu kršteni. Venčanje se obavlja u parohiji gde živi mladoženja. Mesto venčanja je isključivo hram. U slučaju nužde ili bolesti nekog od mladenaca, venčanje se može obaviti i u domu mlade ili mladoženje, uz odobrenje episkopa. Venčanje se najčešće mora zakazati najmanje mesec dana ranije kod sveštenika. Prema običaju, crkvena venčanja se obavljaju pre podne, zato što se tada sunce rađa i napreduje.
Tok venčanja
Pre venčanja potrebno je pripremiti nekoliko rekvizita, a to su burme, crno vino, pehar, sveće kupljene u crkvi i srpsko belo platno. Burme simbolizuju večnu vernost, i ne skidaju se do kraja života. Mladenci u rukama drže sveće, simbol čistoće i nevinosti. Sveće kasnije ostaju u crkvi, ali mogu se i poneti kao uspomena. Mlada u crkvi mora imati pokrivena ramena, a i ostali gosti bi trebali da budu pristojno obučeni. Veo preko mladinog lica je zanimljiv običaj. Naime, kada je mlada isprošena, ulazi u novu porodicu. Onda do venčanja odlazi kod neke rođake ili tetke, kako je neko ne bi ukrao. Na dan venčanja nosi veo preko lica jer tog dana ona više ne pripada porodici iz koje potiče, a još uvek nije ni ušla u novu porodicu, tako da je veo štiti od zlih sila koje bi je mogle pronaći i ukleti. Veo se diže kada je mladoženja poljubi, pošto je tada on štiti od zala.
Mladenci i kumovi prvo ulaze u crkvu i celivaju ikonu. Staju ispred oltara, a zatim sveštenik vrši čin prstenovanja. Mladenci tada stavljaju burme na četvrti prst desne šake. Daju zavet vernosti pred sveštenikom i Bogom. Posle čina prstenovanja, mladenci i kumovi odlaze sa sveštenikom u centralni deo hrama, kako bi obavili čin venčanja, koji se vrši u apsolutnoj tišini. Nakon što pristanu na brak, mladenci predaju sveće kumovima, a sveštenik im vezuje desne ruke belim platnom, u znak večite vezanosti, sloge, uzajamnog pomaganja i ljubavi. Sveštenik čita molitve, a zatim mladencima na glave stavlja vence, odnosno krune, koje predstvljaju život mladenaca pre venčanja. Mladenci zatim piju vino iz pehara u tri navrata. Vino simbolizuje događaj kada je Hristos pretvorio vodu u vino. Po završetku ceremonije venčanja, često se pozivaju neoženjeni momci i neudate devojke da ispiju malo vina iz pehara jer se smatra da će se onda sledeći udati ili oženiti. Posle toga, mladenci i kumovi hodaju u krug oko Jevanđelja, prateći sveštenika, uz pevanje tropara. Krugovi predstavljaju večnu vezu supružnika, a obilazi se tri puta u slavu Svete Trojice. Venčanje se završava kada sveštenik blagoslovi volju mladenaca rečima: “Gospode, Bože naš, slavom i čašću, venčaj ih!”
