U domu u kom se slavi slava, nekoliko dana ili čak nedelja pred slavu počinju pripreme kako bi se slava što svečanije i dostojnije dočekala. Kuća se detaljno čisti i sređuje, a ukućanima, naročito deci, kupuje se nešto novo od odela. Tih dana u kući nikako ne bi smelo biti svađe, već vedro duhovno raspoloženje, radost u iščekivanju slave i svečana atmosfera.
Svećenje vodice
Po drevnom i ustaljenom običaju pravoslavne crkve, sveštenik pred slavu osvećuje vodicu u domovima koji slave. Za ovaj običaj potrebno je pripremiti: jednu posudu sa vodom, buket bosiljka, kandilo sa žarom ili briketom, tamjan, malu sveću i spisak ukućana. Sve to treba postaviti na sto u sobi u kojoj stoji slavska ikona, koja treba da visi na istočnom zidu sobe. Sveštenik obred osvećivanja vodice najavljuje domaćinu makar dan ranije, kako bi svi ukućani bili na okupu za vreme obreda i molitve. Kada se vodica osveti, svi ukućani popiju pomalo, a od ostatka se mesi slavski kolač. Ukoliko se vodica osvećuje na dan slave, zajedno sa rezanjem kolača, nakon što ukućani popiju po malo vodice, ostatak se sipa za neku voćku ili cveće u kući. Vodica se u domovima osvećuje za slavu i za Vaskrs. Ovaj obred izvodi se u domovima vernika, za duhovni napredak svakog doma. Osvećenjem vodice i kropljenjem doma, u dom ulaze blagodat Božija i sveti Duh, koji im daje blagoslov i duhovnu snagu za život i rad. Molitva se prinosi za napredak dece u kući i za pokoj duša umrlih srodnika.
Pozivanje na slavu
Postoji nekoliko običaja za pozivanje na slavu. Najčešći način pozivanja je da domaćin ili neko od mlađih ukućana ode u kuću onoga koga želi pozvati i uz prigodan razgovor, pozove na slavu. U nekom krajevima se, uoči slave, šalju lepinje ili mali hlebovi prijateljima i na taj se način pozivaju. Često je verovanje „Na slavu se ne zove“. Svaki je način ispravan, ali je ipak dobro prijatelje i zvanice nekoliko dana pred slavu podsetiti, ali i odati im poštovanje pozivanjem, kako bi se izbegao eventualni nesporazum i uvreda.
Pozdravljanje i doček gostiju
Domaćin za slavu treba biti najsvečanije obučen i dobro raspoložen. Svoje goste dočekuje pred kućom ili na pragu svog doma uz reči dobrodošlice. Gosti slavu čestitaju rečima: „Srećna slava domaćine, tebi, tvom domu i tvojim ukućanima, mnogo godina u zdravlju i veselju.“ Domaćin odgovara rečima: „Hvala i neka vam Bog i …. (ime svetitelja koji se slavi) pomognu da mnogo godina dolazite i da slavimo u zdravlju veselju“. Tek nakon izgovorenih čestitki i reči dobrodošlice, gosti ulaze u kuću i po starosti sedaju za sto.
Domaćinovo dvorenje slave
Dvorenje slave lep je običaj koji je sačuvan do danas. Naime, domaćin dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori. Domaćin ne seda iz poštovanja prema svetitelju koga tog dana slavi i koji je, zapravo, glavni gost u njegovoj kući pa pred njim stoji kao na molitvi u crkvi. Ukoliko je domaćin bolestan, ili u starijim godinama pa nije u mogućnosti da stoji ceo dan, može ga zameniti sin ili unuk, po njegovom dopuštenju. Domaćin (ili momak koji ga je zamenio) brine o posluženju, rasporedu gostiju, i svemu što čini da se gosti osećaju prijatno. Na isti način kao što ih je dočekao, domaćin ispraća goste, sa željom da se dogodine opet sastanu, u još boljem zdravlju i većem raspoloženju.
