A na primjer pojedini ljudi koji su postojali. Na primjer postojali su junaci. Kad smo mi bili recimo mali. Moj pokojni ćaća bio je veliki guslar, ja danas ne mogu takvoga guslara nać na svijetu. Sad kad bi bili oni junaci, kad bi se ti mejdani dilili u tin starin vremenima, onda bi oni imali te vile. Posestrime se zvale. One bi ih čuvale. Kad je bio neki Đerzelez Alija i kad je k njemu išo na mejdan, čini mi se Konjan Barjektar, to se odnosi na sinjske uskoke, kad su oni bili na mejdanu, sve od oružja što su imali, sve su polomili. Onda su se uhvatili rvat i rvali su se od jutra pa do podne.
I onda tu kazuje ta guslarska pjesma kako su oni na primjer toliko se izmorili i iscrpili da su zapinili pinan, kaže, a Konjan je zapinio i krvav bio i zvao je vilu posestrimu da mu pomogne. Kaže: “Pomozi mi, moja posestrimo, da savladam Đerzelez Aliju, moje su mi muke dodijale!” Ona kaže njeme: “Moj Konjane, nikako ti pomoći ne mogu. U tebe je samo jedna vila posestrima, a u Turčina devet posestrima. Svezale su mi moje kose za jelove grane. Ne mogu se k tebi primaknuti, nego jami nož iz potaje nećeš li ga kako nožon uhvatiti.”
I tako je on taj nož izvuko nekako i nožem ga tojim iz potaje izvuko i savlado.
To je ta bila jedna jedita priča, a ima njih još mnogo…
priča o vilama i guslarima
