Pa su unda govorili da se ne valja nikad kladit i govorit ovo i ono, posebno noću.
Pravit se ono ko “šta će meni bit, ja se ne bojin.” Kažu čupala se vuna. Onda dođu i momci i cure. To se skupi. To je milo momcin upoznavanje i curan. Cure čupaju vunu, momci dođu. Tu se unda ganga i tako, sili, pjeva. I unda se tako ko izabere, ode silit i tako. I onda ajde tamo, ko se boji noću, ko se ne boji.
A jedna cura vrag od sebe bila da se ne boji ništa. Kaže: “Evo ovu kudilju ću sad otić na groblje pa je di god oćete na grob zabost, di god reknete. Eto vidit ćete to. Sutra dođite pa vidite da će tamo bit kudilja.” I otišla ona na groblje i kad je ono šira vuštan, ono suknja, i kako je ćurnila da zabode, ona zabola kroza nju. I kad je tila da se ustane, ina je vuče doli i samo prikine je srce i padne mrtva. Mrtvu je nađu. Nije nju mrtvi vuka. Tako se ona pripala.
Kudilja
