Pronašli smo zanimljivih stvari na jednoj maloj internet stranici općine Klana. Ovim putem se pružamo podršku očuvanju njihovih zanimljivih običaja i zanimljivog dijelakta na kojem i donosimo ovaj zapis starog običaja pri grmljavini i munjama u tom malenom pograničnom mjestu.
Kada got bi po liti naglo prišlo nevrime, ma posebi ako bi grmilo i bliskalo, smiron bi niki morav bit nahoj poli crikve. Nahoj po našu staru znači bit dežuran, ali pak spreman; na hoj je na zapovid. Čin bi se vidilo da bi mogla grašica, je ta ki je biv nahoj počev zvonit na sa zvona. Barba Vice mi je rekav da je baš zaradi tiga i naša crikva storena na tin mistu, a i zvona da su tako velika kako biju razbijala oblake i odagnala grašicu, da si spase litinu na polju. Pak mi je rekav:
“Nigdar ne smiš mislit da su naši stari bili neuki. Danas kada se držimo si jako pametni, ne bimo na to ni mislili a kamoli da bimo našli misto iz kiga zvonjava najbolje odganja grašicu.”
Kada se je zvona blagoslivljalo, da je plovan moliv baš i molitve da bi to zvono bilo blagoslovljeno za odagnat grašicu. I onda mi reče barba Vice: “Od sada prati na dalje pa ćeš vidit; čin se velo zvono javi, grašica prestane, aš san se jast va to osvidočiv”.
Post preuzet Klana.net
