Svinjokolja – sušenje mesa (salamurenje)
Kad dođe kasna jesen i poradi se u polju, započinju svinjokolje.
To je godišnji „smok”(jelo) koji se rasporedi kroz cijelu godinu. Bravci ne smiju biti mlađi od jedne godine da meso sušenjem puno ne kalira, a i da bude ukusnije. Pravilo je bilo da prasci ove godine od svinjokolje moraju popiti „napoj, zatvoriti ih u „obor da se ne mogu kretati i dobro hraniti da bi bilo i masti i mesa.
Svinje domaće nekad nisu bile potovne, pa oni koji ih nisu imali išli su „kopat cijeli dan za kilu masti. Točno se znalo koje meso se za što odvaja. (Možda je svinjokolja jedan od rijetkih običaja koji se zadržao do danas.)
Od najboljeg mesa prave se kuleni i pokulenci ili kulenove seke, od ostalog kobasice. Plećke i šunke odvajaju se za salamurenje i sušenje, rebra također, a slanina se ostavlja, od poleđine i potrbušine, nešto i od pogrljine.
O narodnom kolinju i cjeloukupnom običaju kolinja smo već pisali a možete pogledati –Narodno kolinje tradicija i običaji–
Kolinje ili svinjokolja nekada
