Za slavu je najvažnije pripremiti: slavski kolač, kuvano žito, crno vino i sveću.
Slavski kolač
Domaćica dan pre slave mesi slavski kolač od čistog pšeničnog brašna. Testo se zakuvava vodom, a dodaje se i malo osvećene vodice koju je sveštenik osveštao pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa, ali je najčešće da se na sredini napravi ukras u obliku krsta, a sa četiri strane krsta stoje slova: IS HS NI, što znači: Isus Hristos pobeđuje. Kolač simboliše Hristovo telo, a vino, kojim se kolač preliva, simboliše Hristovu krv. U nekim krajevima, kolač se nosi u crkvu na osvećenje.
Ukoliko vernici izraze veliku želju, a sveštenik ima vremena, on u domu vernika reže slavski kolač i preliva ga vinom, a svi ukućani, na čelu sa domaćinom, učestvuju u okretanju slavskog kolača i pevanju crkvenih pesama. Zatim sveštenik i domaćin lome kolač na četiri dela. U nekim krajevima, samo se žito nosi na osvećenje, a kolač domaćin lomi kod kuće sa ukućanima i prijateljima. Taj običaj se u narodu zove dizanje slave. Svi prisutni se okupe oko stola na kome je slavski kolač. Domaćin se prekrsti, celiva sveću i upali je. Dolibaša, gost u prednjem čelu, obično stariji, otmeniji gost, prekrsti se, okadi ikonu, kolač, žito, sveću i domaćina pa mu predaje kandilo. Domaćin redom kadi sve prisutne, koji se krste. Dolibaša izgovara reči molitve namenjene dizanju slave. Prisutni se krste na kraju svakog odeljka molitve. Kada se molitva završi, domaćin kolač preseče odozdo unakrst i sa jednim od gostiju, najčešće dragim srodnikom, lomi kolač. Dolibaša vinom prelije centar kolača. Domaćin i gost tri puta okreću kolač uz molitve i vino, a zatim ga prelome na četvrtine. Prvo domaćin i ukućani uzimaju po deo kolača, a ostatak dele gostima. Ako se kolač okreće i lomi van stola, ispod se stavlja krpa ili salveta kako bi se pokupile mrve od kolača da ne bi pale na pod i gazile nogama jer je to veliki greh.
Slavsko žito
Na dan slave, domaćica priprema slavsko žito – koljivo, koje se kuva od čistog pšeničnog zrna. Količina slavskog žita zavisi od broja gostiju. Dok se lomi slavski kolač, u žito se, u centar, stavi manja sveća koja gori dok traje obred rezanja kolača. Nakon rezanja kolača, prvo se žitom posluži domaćin i ukućani, a onda svi gosti. Žito obično služi domaćica ili kćerka ili unuka. Domaćica prinese žito, gost ustane, prekrsti se, čestita slavu domaćinu i domaćici, uzima žito i ponovo se prekrsti. Služenje žitom počinje od starijih gostiju. Slavsko žito se prinosi u slavu Božiju i svetitelja koji se slavi, za napredak doma i ukućana i za spokoj duša svih predaka u tom domu. Pšenično žito u hrišćanstvu predstavlja simbol večnog života – smrti i vaskrsenja.
Slavska sveća
Sveća za slavu treba biti malo veća, obično dužine 50-60 centimetara, iako može biti i manja. Po mogućnosti, treba biti od pravog voska. Sveća se stavlja u svećnjak, ukrašava i pali na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Domaćin se prekrsti, celiva sveću i pali je šibicom. Sveća i njena svetlost simbolizuju Hristovu nauku. Na kraju dana, kada sveća izgori, domaćin se prekrsti, uzme kafenu kašičicu vina i tako ugasi fitilj sveće.
Slavska trpeza
Po običaju, domaćini spremaju i slavski ručak na dan slave. U nekim krajevima slavi se i drugi i treći dan slave, ili slavska večera, veče pred slavu. Slavska trpeza nije verska obaveza, nego je stvar volje i mogućnosti porodice.
Posne slave
Slave koje padaju na velike postove, obavezno moraju biti sačinjene samo od posne hrane. Takođe, ukoliko slava pada u sredu ili u petak, koji su posni dani, nikako ne treba iznositi mrsnu hranu, pošto se time navode na greh gosti koji poste. Ipak, ako nije veliki post u pitanju, slava se može odložiti za naredni, mrsni dan.
