Zaboravljene poslovice

Donosimo neke od zapamćenih narodnih poslovica:

Čovika moreš privariti, Boga nećeš
Radi čoviče šta oćeš, ali nećeš doklen oćeš
Darovanu konju ne gledaj u zube
Sto prijatelja nije dosta, jedan neprijatelj i suviše je
Gradi kuću u svakom selu
Kućni prag, najviša planina
Jače selo od medvida
Složna braća kuću grade
Ko ne štedi u mladosti, prosjak je u starosti
Ko psuje život truje
Svaki je početak težak
Čuvaj se kršćanina koji u crkvu ne ide i turčina koji se ne klanja
Sedam je kora na seljačkom kruvu
Dobra žena, najveće blago
Žene i lule ne daji nikome
Ko je bliže vatre, bolje se ogrije
Vidila žaba di se konji kuju, pa i ona digla nogu
Ko se čuva i Bog ga čuva
Teško kapi na ćelavoj glavi i nogama pod manitom glavom
Poštena djevojka, valjala majka
Što mlad nauči, star ne oduči
Glad očiju nema
Od sv. Vrane, nesta u polju rane
I crna krava bilo mliko daje
Niko se nije naučen rodio
U laži su kratke noge
Ko istinu govori Boga vali
Niko nije brez pogriške
Ovca koja bleji zalogaj gubi
Lako je govoriti, al’ teško je raditi
Ne daje oni koji ima, već oni koji se naučio davati
Svako čudo za tri dana, a sramota za vika
Goveda se vežu za rogove, a ljudi za jezik
Komu je sv. Petar kum, lako mu je u raj unići

———————————————————–

Ako laže koza, ne laže rog.
Bez sunca nema ogrijanja.
Bolje manje, a slađe.
Braća su dobro, dok se ne podile.
Braća se ne dile na Božić.
Crn mu obraz, ko u kučke taban.
Ćerku kara, snaši prigovara.
Ćoravu namigivati i gluvi podvikivati – ne vridi.
Čekaj magare, dok trava ne naraste.
Da što slip želi, nego očiju.
Daš mu prst, on cilu ruku.
Dala bi majka da ima.
Danas ovako, sutra oće onako.
Di laž ruča, tu ne večera.
Dlanom se sunce ne da sakriti.
Do po čanjka s tobom kusa, od po čanjka, nabit će ti ga na glavu.
Dobru konju stotinu mana, a rđavu samo jedna – ne valja.
Dobar čovik, magarcu brat.
Dođe jednog dana do stožine.
Dok moreš, dobar si.
Dok si zdrav i voda ti je slatka.
Drži vodu dok majstori odu.
Dug jezik dobije deblji kraj.
Duga dana, u zla gospodara.
Eto kuma, da će i dva ujma.
Gradi kotac, ko i ti otac.
Ili kučku ubit ili žrtvanj razbit.
I od znana zelja boli glava, a od neznana i srce i glava.
Iskrivi i ruku kad mu triba.
Iz opanaka, skočio u čizme.
Ispruži se koliko si dug.
Il’ je đava u livome kolu, il’ u desnom volu.
Jače selo od medvida.
Jedna šćeta, sto grija.
Ko liti laduje, zimi gladuje.
Ko je dužan i na Božić je tužan.
Dobru konju sto mana, a rđavu samo jedna: ne valja.
Umiljato janje dvije majke doji.
Ko do podne s vragom tikve sadi, od podne mu se o glavu razbijaju.
Neznavu gostu, misto je iza vrata.
U mlinu se dvaput govori.
Koga je molit nije ga srditi.
Boj se psa koji reži,a ne koji laje.
Ne budi svakom loncu poklopac.
Ne kupi se klas po lanjskoj strnini.
I dva loša svladaše Miloša.
Što je pravo i Bogu je drago.
Ko rano rani dvije sreće grabi.
Prijatelj se u nevolji poznaje.
Bez alata nema ni zanata.
Bolje se zavaljivati od umora, nego od gladi.
Ko malo sije, malo će i žeti.
Ko piva zlo ne misli.
Ako je priša umrit, nije zakopati.
Ko žuri, vrat lomi.
Koliko ljudi toliko ćudi.
Ni prsti na ruci nisu jednaki.
Dođe vrag po svoje.
Trbuhom za kruhom.
Nije kuća tisna di čeljad nije bisna.
Dogovor kuću gradi.
Di ima dima ima i vatre.
Neka svoga i u gori vuka.
Ko pita ne skita.
Od šale glava ne boli.
U radiše svega biše, u štediše još i više.
Zaludu mliko u krave kada nema uprave.
Svaki cigo svoga konja hvali.
Sve u svoje vrime.
Ko radi ne boji se gladi.